Предавање „Растуће климатске опасности – проблем грађана и одговорност државе“

У оквиру циклуса „Стање и перспективе природних ресурса Србије у условима климатских промена, енергетске транзиције и нових праваца привредног развоја“, у четвртак, 16. октобра, у Свечаној сали САНУ, др Ана Вуковић Вимић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, одржала је  предавање под називом „Растуће климатске опасности – проблем грађана и одговорност државе“.

Проблем климатских промена настао је због јачања климатских опасности и њихових утицаја. Климатске опасности обухватају екстремне временске услове (топлотне таласе, суше, екстремне падавине, олује) и последичне догађаје (поплаве, пожари, клизишта, итд.), као и спорије процесе који деградирају природне ресурсе и стање животне средине (деградација земљишта, смањење биолошке разноврсности, губитак водних ресурса).  Први пут за време свог постојања, људска врста се сусреће са овако брзо променљивим климатским условима. Из овог разлога, поред прилагођавања природних система, изазов је и прилагођавање  друштвених система. Ако се упаре проблем брзих климатских промена и  сценарија социо-економског развоја, јасно је да је неопходно спроводити политике које системски укључују спровођење мера које доприносе како смањењу нето емисија гасова са ефектом стаклене баште тако и прилагођавању на брзо променљиве климатске услове, а првенствено смањењу утицаја растућих климатских опасности.

Глобалне политике више не могу приуштити занемаривање глобалних проблема и њихову амплификацију фокусом на регионалне сукобе, а нарочито не смеју подстицати регионалне или националне сукобе због повећања рањивости на климатске промене услед чега ће утицаји наносити далеко веће штете и угрозити безбедност па и живот људи. Развој глобалне економије омогућио је глобални трансфер последица утицаја климатских опасности.

Ипак, у смањивању климатских ризика највећа одговорност је на државама. Такозвана одбрамбена брана од климатских опасности подразумева поштовање људских права и правичност у стратешком планирању, низак ниво сиромаштва, друштво без корупције, без конфликта, механизам за брз опоравак од катастрофа, јасне климатске политике власти, добру здравствену заштиту и робусну економију. Нарушавање неке од компоненти, подразумева каскадно појачавање ризика са могућим неповратним поремећајима у одрживом развоју државе. Предавање обухвата преглед корака који воде од научних процена климатских ризика, интеракција са другим проблемима животне средине и коришћења ресурса, до изградње функционалног процеса прилагођавања на климатске промене у држави, као и представљање тренутног стања у региону и Републици Србији.

Директан пренос може се пратити путем линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/ .