Преминула академик Десанка Ковачевић Којић
Српска академија наука и уметности са великом жалошћу обавештава јавност да je 13. августа 2022. године, у Београду, у 97. години, преминула редовни члан Одељења историјских наука САНУ Десанка Ковачевић Којић (Сарајево, 3. октобар 1925). Била је једна од наших најистакнутијих историчарки, која је посебан допринос дала у изучавању наше средњовековне историје.
Дипломирала је 1950. године историјске науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду. На истом факултету 1956. године одбранила је докторску дисертацију „Трговина у средњовјековној Босни”. Наредну годину провела је на стручном усавршавању у Паризу, под менторством професора Фернана Бродела, на École Pratique des Hautes Études (Сорбона).
Након завршетка основних студија изабрана је за асистента на Филозофском факултету у Сарајеву (1950). На истом факултету прошла је сва универзитетска звања, а 1969. изабрана је за редовног професора за предмет Историја народа Југославије у средњем веку. Годинама је обављала научна истраживања у Историјском архиву у Дубровнику. Истраживала је и у библиотекама и архивима Венеције, Фиренце и Милана. Проучавала је више тематских области, међу којима су најзаступљеније: трговина, рударство и градови средњовековне Србије и Босне, као и њихове привредне везе са Дубровником и Медитераном.
За дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине изабрана је 1975, а за редовног 1981. године. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабрана је 27. октобра 1994. године, а приступну академску беседу „Трговачке књиге браће Кабужић – извор за привреду српске државе” одржала је 31. маја 1995. године. Учествовала је у оснивању Академије наука и умјетности Републике Српске (1993), а изабрана је за њеног члана ван радног састава 1996. године. Од 1979. до 2004. била је стални члан и сарадник Међународне комисије за историју градова (Commission internationale pour l’histoire des villes), а потом је наставила своје учешће у раду Комисије у својству почасног члана. Била је дугогодишњи члан разних научних одбора из области историје, као и члан редакција стручних часописа.
Својим многостраним и обимним научним радом дала је велики допринос у развоју наше историјске науке, посебно медијавелистике. Објавила је преко 100 научиних и стручних радова, приказа и осврта у домаћим и иностраним научним часописима. Ауторка је бројних историјских студија и монографија, међу којима се издвајају: Босна и Херцеговина у средњем вијеку (Сарајево, 1954), Трговина у средњовјековној Босни (Сарајево, 1961), Градска насеља средњовјековне босанске државе (Сарајево, 1978), Трговачке књиге браће Кабужић (Caboga): 1426–1433 (Београд, 1999), Градски живот у Србији и Босни (XIV–XV вијек) (Београд, 2007), Средњовјековна Сребреница: XIV–XV вијек (Београд 2010), La Serbie et les pays Serbes: L’économie urbaine: XIVe–XVe siècles (Београд, 2012). За успешан вишегодишњи научно-истраживачки рад добила је бројне награде и признања, међу којима су: „Веселин Маслеша”, Двадесетседмојулска награда БиХ за науку, као и награда „Владимир Ћоровић” за животно дело (2002).
Њен одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупну српску науку.