Преминула академик Десанка Ковачевић Којић

Српска академија наука и уметности са великом жалошћу обавештава  јавност да je 13. августа 2022. године, у Београду, у 97. години, преминула редовни члан Одељења  историјских наука САНУ Десанка Ковачевић Којић (Сарајево, 3. октобар 1925). Била је једна од наших најистакнутијих историчарки, која је посебан допринос дала у изучавању наше средњовековне историје.

Дипломирала је 1950. године историјске науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду. На истом факултету 1956. године одбранила  је докторску дисертацију „Трговина у средњовјековној Босни”.  Наредну годину про­­­­вела је на стручном усавршавању у Паризу, под менторством професора Фе­р­нана Бродела, на École Pratique des Hautes Étu­des (Сорбона).

Након завршетка основних студија  изабрана је за асистента на Филозофском факултету у Сарајеву (1950).  На истом факултету  прошла је сва универзитетска звања, а 1969. изабрана је  за  редовног про­фе­сора за  предмет Историја на­ро­да Југославије у средњем веку. Годинама је обављала научна истраживања у Историјском архиву у Ду­бровнику. Истраживала је и у библиотекама и архи­вима Венеције, Фиренце и Милана. Проучавала је више тематских обла­сти, међу којима су најза­ступ­ље­није: трговина, рударство и градови  сред­њо­вековне Србије и Бо­сне, као и њихове привредне везе са Дубров­ни­ком и Ме­ди­тераном.

За дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине иза­­брана је 1975, а за редовног 1981. године. За редовног  члана Српске академије наука и ум­ет­нос­ти изабрана је 27. октобра 1994. године, а приступну академску беседу „Трговачке књиге браће Кабужић – извор за привреду српске државе” одржала је  31. маја 1995. године. Учествовала је у оснивању Академије наука и умјетности Републике Српске (1993),  а изабрана је за њеног члана ван радног састава  1996. године. Од 1979. до 2004. била је стални члан и сарадник Међународне комисије за историју градова (Commission internationale pour l’histoire des villes), а по­том је наставила своје учешће у раду Комисије у свој­ству почасног члана. Била је дуго­го­ди­шњи члан разних научних одбора из области историје, као и члан редакција стру­чних часописа.

Својим многостраним и обимним научним радом дала је велики допринос у развоју наше историјске науке, посебно медијавелистике. Објавила је преко 100 научиних и стручних радова,  приказа и осврта  у домаћим и иностраним научним часописима. Ауторка је бројних историјских студија и монографија, међу којима се издвајају: Босна и Херцеговина у средњем вијеку (Сарајево, 1954), Трговина у средњовјековној Босни (Сарајево, 1961), Градска насеља сред­­њо­вје­ковне босанске државе (Сарајево, 1978), Трговачке књиге браће Кабужић (Caboga): 1426–1433 (Бео­град, 1999), Градски живот у Србији и Босни (XIV–XV вијек) (Бео­град, 2007), Средњовјековна СребреницаXIV–XV вијек (Београд 2010), La Serbie et les pays Serbes: L’économie urbaine: XIVe–XVe siècles (Бео­град, 2012). За успешан вишегодишњи научно-истраживачки рад добила је бројне награде и признања, међу којима су: „Веселин Маслеша”, Двадесет­седмо­ју­лска награда БиХ за науку, као и награда „Владимир Ћоровић” за животно дело (2002).

Њен  одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупну српску науку.