Преминуо академик Александар Ивић

Српска академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да je 27. децембра 2020. године, у Београду, у 71. години, преминуо редовни члан САНУ Александар Ивић (Београд, 6. март 1949) , један од наших  најистакнутијих математичара и професор емеритус Универзитета у Београду. Његова  научна област деловања била је аналитичка теорија бројева у којој је оставио дубок траг на светском нивоу.

Рођен у породици академика Павла Ивића и академика Милке Ивић, чувених лингвиста, Александр Ивић је био окренут науци, с тим да је област његовог интересовања била математика. Основну школу и гимназију (природно-математички смер) завршио је у Новом Саду, као и студије математике на Универзиету у Новом Саду. Са 18 година био је учесник на Међународној математичкој олимпијади. Магистрирао је  на Природно-математичком факултету  Универзитета у Београду  1973, a докторирао 1975. године. Наслов његове докторске дисертације био је „О  неким класама аритметичких функција које су везане за расподелу  простих бројева”. Mентор му је био академик Ђуро Курепа.

Након рада на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду прелази на Рударско-геолошки факултет  Универзитета у Београду (Катедра за  примењену математику), пролазећи кроз  сва универзитетска звања. За редовног  професора изабран је 1988, а за професора емеритуса  на Универзитету у Београду 2014. године.

За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 1988, а за редовног 2000. године.

Био је члан Математичког института САНУ и члан редакције више међународних часописа. Будући истакнути научник у области аналитичке теорије бројева позиван је на многе  међународне научне скупове као пленарни предавач. Био је гостујући професор на многим универзитетима у свету (Јапан, Кина, Бразил, Финска,  итд), на којима је држао предавања из теорије Риманове зета функције, као једне од данас најактуелних теорија у математичком свету. Његова монографија о чувеној Римановој функцији и Римановој хипотези (The Riemann zeta-function. Theory and applications), објављена код најпознатијег светског издавача John Wiley & Sons, Inc., New York, 1985, доживела је још једно издање код Dover Publications, Inc., Mineola, NY, 2003, и цитирана је преко 600 пута од најпознатијих светских ауторитета у области аналитичке теорије бројева.

На основу курса који је одржао током 2011. године на универзитету у Хелсинкију, настала је још једна његова позната монографија о теорији Хардијеве Z-функције (The Theory оf Hardy’s Z-Function, Cambridge University Press, 2013).

Академик Ивић је објавио је преко 280  научних радова у најпознатијим светским часописима, са цитираношћу од неколико хиљада пута. Писао је рецензије за међународне часописе и реферате за познате светске реферативне журнале.

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупну српску  и светску науку.