Преминуо академик Драгослав Михаиловић

Српска академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да je 12. марта 2023. године, у 93. години, преминуо њен редовни члан Драгослав Михаиловић (Ћуприја, 17. новембар 1930),  један  од најзначајнијих савремених српских писаца.

Велику матуру завршио је у родном граду 1949, а потом уписује студије на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик Филозофског факултета у Београду. Наредне године је ухапшен и након боравка у затворима у Ћуприји, Крагујевцу и Београду, интерниран је  у логор на Голом отоку, где остаје  до лета 1952.

Дипломирао је на Филозофском факултету почетком 1957.  На књижевној сцени  се појављује 1967. године са збирком прича „Фреде, лаку ноћу”, за коју добија Октобарску награду. Следеће године објавио је  роман  „Кад су цветале тикве”.  Према мотивима  овог романа написао је истоимену драму, која је  премијерно изведена у Југословенском драмском позоришту 1969, али  је  после многобројних  политичких напада  и притисака  након пет извођења представа скинута  с репертоара. Упркос забранама роман је убрзо стекао статус култне књиге.  Године 1974. радио је као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу. Следеће године објављује роман „Петријин венац”.  За роман  „Чизмаши” (1983) добио је НИН-ову награду.

Трагично лично искуство голоотачког заточеника изнедрило је и његово  дело документарне прозе  „Голи оток”, издато у пет томова (1990-2012), у којем су сакупљена потресна сведочанства логораша.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1981, а за редовног 1988. године. Био је оснивач Одбора за изучавање репресије (Голи оток и други логори и затвори) САНУ. Такође, покренуо је посебну библиотеку „Голи оток“ при Библиотеци САНУ (2015).

Дела су му преведена на енглески, француски, словеначки, македонски, мађарски, румунски, немачки, пољски, чешки, словачки, грчки, јапански и друге светске језике.

Добитник је  многих значајних  награда  и  признања, међу којима су: Андрићева награда (1976), Златна арена за сценарио у Пули (1978),  Награда „Бора Станковић“ (1994), Награда Народне библиотеке Србије (1985), Награда Вукове задужбине (1994), Кочићева награда (2011) и Награда „Ramondia serbica” (2016).

Својим богатим и жанровски разноврсним опусом, који је одликовала иновативност на тематском и стилском плану Михајловић је  стекао статус класика националне књижевности.

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности, као и за  свеукупно српско друштво и културу.