Преминуо академик Душан Чампраг

Српска академија наука и уметности са великом жалошћу обавештава јавност да je 22. марта 2021. године, у Новом Саду, у 96. години, преминуо редовни члан Одељења хемијских и биолошких наука САНУ Душан Чампраг (Ада, 14. март 1925), један од наших  најистакнутијих  инжењера пољопривреде и ентомолога који је читав живот посветио изучавању и борби притив инсеката штеточина пољопривредних, посебно ратарских култура.

Основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду, где је и матурирао 1946. године. Учествовао је у народноослободилачкој борби и од последица рањавања остао ратни војни инвалид.

Пољопривредни факултет у Београду завршио је 1951. године. Студирао је и на Агрономском универзитету у Будимпешти и био на специјализацији у Покрајинском институту за Пољопривредна истраживања у Новом Саду. Радио је у Заводу за шећерну репу у Црвенки. Године 1957. изабран је за асистента на Пољопривредном факултету у Новом Саду, где је и одбранио докторску дисертацију 1961. године. У звање доцента изабран је 1962. године, за ванредног професора 1969. и за редовног професора 1975. године. Током радног века посетио је, у виду краћих студијских путовања, већину европских земаља и САД. На Пољопривредном факултету у Новом Саду предавао је на Одсеку за заштиту биља и Одсеку за ратарство и повртарство све до 1982. године када је пензионисан.

Најпре је, од 1979. године, био члан Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ), док је за дописног члана САНУ изабран 1991, а за редовног члана САНУ 1998. Године 2004. изабран је за иностраног члана Мађарске академије наука. Био је и члан Управног одбора Матице српске, председник Савеза друштава за заштиту биља Југославије, почасни члан Мађарског ентомолошког друштва, почасни члан Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије и друго.

Област истраживачког рада академика Душана Чампрага чине пољопривредна ентомологија и заштита биља. Научним радом се бавио више од пола века, проучавајући штетне инсекте ратарских култура који су нарочито распрострањени у Панонској низији и југоисточној Европи. Његов рад је имао велики значај и утицај на праксу сузбијања штеточина у пољопривреди. Био је заговорник интегралне заштите од штеточина. Посебно су значајни његови радови у којима је изнео резултате вишегодишњег праћења флуктуације бројности штетних инсеката у зависности од климатских фактора, агротехничких мера и доприноса предатаора, из којих су проистекле прогнозе појаве штеточина на основу којих су предузимане адекватне мере сузбијања и смањења њихових популација и самим тим умањивања штета на пољопривредним културама. Бавио се штеточинама у пољопривредном земљишту, а у последње врема посветио се истраживањима интродукованих термофилнох врста инеската. За успешан вишегодишњи научно-истраживачки рад добио је бројне награде и признања.

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и српску  и светску агрономску науку.