Преминуо академик Федор Хербут

Српска академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да je  25. септембра 2023. године, у 91. години, преминуо  њен члан  Федор Хербут (Нови Врбас, 2. мај 1932) . Био је један од наших најистакнутијих стручњака у области теоријске физике, међународно признат по својим изузетним научним достигнућима из области квантне теорије информације и квантне механике.

Поље његовог научног рада обухватало је основе квантне теорије информације,  извођење закона вероватноће у квантној механици, идентичне честице, репрезентације вектора стања двочестичних система антилинеарним Хилберт-Шмитовим операторима, теорију мерења, квантну логику, интерпретацију релативних стања, као и примењену математику и математичку физику.

Дипломирао је физику на Природно-математичком факултету (ПМФ) у Београду 1957. године. Након завршетка основних студија запослио се као асистент у Институту „Борис Кидрич“ (ИБК) у Винчи. Од 1960. до 1963. године, као стипендиста Института, стручно се усавршавао на постдипломским студијама на Универзитету у Бирмингему (Енглеска), на Одељењу за теоријску физику под менторством чувеног физичара Рудолфа Е. Пајерлса. На истом универзитету је докторирао 1964. године. По повратку у земљу наставља да ради у Институту „Борис Кидрич“, где је изабран у звање научног сарадника 1965. године, а виши научни сарадник постао је 1974.  Прелази на Природно-математички факултет (ПМФ) Универзитета у Београду 1976. године, где је прошао сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1984. године.

За дописног члана Одељења за математику, физику и гео-науке САНУ  изабран је 1988, а за редовног 2003. године. У оквиру САНУ  био је председник Одбора за физику и метеорологију Одељења за математику, физику и гео-науке, председник Одсека за физику, као и руководилац научног пројекта „Статистичност и каузалност у квантној механици“.

Његова богата научна библиографија садржи преко 100 научних радова објављених у стручним домаћим и међународним часописима, велики број научних студија и неколико уџбеника, међу којима се издвајају Квантна механика за истраживаче I и II, који су својим визионарским садржајем и обухватношћу постали једна од најзначајнијих научних публикација на нашем језику, ударивши темељ Београдске школе квантне механике.

Био је стални члан  Међународног удружења математичких физичара (International Association of Mathematical Physicists), као и Издавачког савета домаћег научног часописа Свеске физичких наука СФИН

Добитник је награде Института „Борис Кидрич“ за најбољи научни рад (1968).

Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју теоријске физике.

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупну науку.