Преминуо академик Љубиша Ракић

Српска академија наука и уметности са великом жалошћу обавештава јавност да je 14. октобра 2022. године, у Београду, у 92. години, преминуо редовни члан Одељења медицинских наука САНУ Љубиша Ракић (Сарајево, 11. април  1931), један од наших најистакнутијих стручњака у области неуронаука.

Поље његовог научног истраживања обухватало је:  регулационе и инхибиционе механизме у централном нервном систему, биохемијску организацију централног нервног система, еволуциону физиологију и биохемију мозга, генску терапију тумора, механизме трансдукције сигнала и активације и регулације гена у ћелијама мозга, односно молекуларну неуробиологију. Академик Ракић је оформио најсавременију школу неуробиологије у нашој земљи која je омогућила нашој научној мисли да равноправно прати светске токове.

Магистрирао  је  и докторирао (1960)  на Медицинском факултету Универзитета у Београду,  где након завршетка основних студија почиње да ради као асистент на Катедри за физиологију.  На Медицинском факултету у Београду  прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора  физиологије и биохемије изабран је 1974. године. Такође, био је професор на постдипломским студијама из области неуробиологије на Београдском универзитету.

Стручно се  усавршавао у Институту академика П.К. Анохина у Москви (1956)  и Институту за истраживање мозга Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу (1961-1962).  Дуги низ година био је управник Центра за научноистраживачки рад Клиничког центра Србије у Београду, као и Института за биохемију. Основао је Лабораторију за неурофизиологију и неурохемију (данас Одељење за неуробиологију) у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” Београдског универзитета, као и Међународну лабораторију за истраживање мора у Котору под покровитељством Унеска и Националног института за здравље америчке владе.

За дописног члана САНУ изабран је 1974, а за редовног 1983. године. Функцију потпредседника САНУ за природне науке обављао је од 2008. до 2015. године.

Професор  Ракић  је био дописни члан Црногорске академије наука и умјетности (1973),  редовни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине (1984), Академије наука и уметности Косова (1978), инострани  члан  Руске академије наука (1982), Њујоршке академије наука, Евроазијске академије наука, Академије наука и умјетности Републике Српске (2011), Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу и других научних институција. Био је члан бројних стручних удружења, међу којима се издвајају:  Светска здравствена организација у Женеви,  Европско друштво неуролошких наука, Међународна организација за истраживања мозга при Унеску, Европско друштво за неурохемију, Српско лекарско друштво, Америчко друштво за физиологију, Британско друштво за изучавање мозга и понашања.

Његова богата научна библиографија садржи преко 500  научних радова, од којих је две трећине објављено  у иностраним научним публикацијама. Аутор је  девет научних монографија и   коаутор пет уџбеника.

Примио је бројна признања и награде за изузетан научни допринос, међу којима  се издвајају: Седмојулска награда (1968), Награда АВНОЈ-а  (1977), Орден рада са златним венцем, Орден братства и јединства, Медаља за допринос миру (1994).

Дао је велики  допринос развоју наше неурологије и освајању нових научних сазнања у овој области.

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупну српску науку.