Преминуо академик Љубиша Ракић
Српска академија наука и уметности са великом жалошћу обавештава јавност да je 14. октобра 2022. године, у Београду, у 92. години, преминуо редовни члан Одељења медицинских наука САНУ Љубиша Ракић (Сарајево, 11. април 1931), један од наших најистакнутијих стручњака у области неуронаука.
Поље његовог научног истраживања обухватало је: регулационе и инхибиционе механизме у централном нервном систему, биохемијску организацију централног нервног система, еволуциону физиологију и биохемију мозга, генску терапију тумора, механизме трансдукције сигнала и активације и регулације гена у ћелијама мозга, односно молекуларну неуробиологију. Академик Ракић је оформио најсавременију школу неуробиологије у нашој земљи која je омогућила нашој научној мисли да равноправно прати светске токове.
Магистрирао је и докторирао (1960) на Медицинском факултету Универзитета у Београду, где након завршетка основних студија почиње да ради као асистент на Катедри за физиологију. На Медицинском факултету у Београду прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора физиологије и биохемије изабран је 1974. године. Такође, био је професор на постдипломским студијама из области неуробиологије на Београдском универзитету.
Стручно се усавршавао у Институту академика П.К. Анохина у Москви (1956) и Институту за истраживање мозга Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу (1961-1962). Дуги низ година био је управник Центра за научноистраживачки рад Клиничког центра Србије у Београду, као и Института за биохемију. Основао је Лабораторију за неурофизиологију и неурохемију (данас Одељење за неуробиологију) у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” Београдског универзитета, као и Међународну лабораторију за истраживање мора у Котору под покровитељством Унеска и Националног института за здравље америчке владе.
За дописног члана САНУ изабран је 1974, а за редовног 1983. године. Функцију потпредседника САНУ за природне науке обављао је од 2008. до 2015. године.
Професор Ракић је био дописни члан Црногорске академије наука и умјетности (1973), редовни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине (1984), Академије наука и уметности Косова (1978), инострани члан Руске академије наука (1982), Њујоршке академије наука, Евроазијске академије наука, Академије наука и умјетности Републике Српске (2011), Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу и других научних институција. Био је члан бројних стручних удружења, међу којима се издвајају: Светска здравствена организација у Женеви, Европско друштво неуролошких наука, Међународна организација за истраживања мозга при Унеску, Европско друштво за неурохемију, Српско лекарско друштво, Америчко друштво за физиологију, Британско друштво за изучавање мозга и понашања.
Његова богата научна библиографија садржи преко 500 научних радова, од којих је две трећине објављено у иностраним научним публикацијама. Аутор је девет научних монографија и коаутор пет уџбеника.
Примио је бројна признања и награде за изузетан научни допринос, међу којима се издвајају: Седмојулска награда (1968), Награда АВНОЈ-а (1977), Орден рада са златним венцем, Орден братства и јединства, Медаља за допринос миру (1994).
Дао је велики допринос развоју наше неурологије и освајању нових научних сазнања у овој области.
Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупну српску науку.