Преминуо академик Милорад Митковић

Српска академија наука и уметности са великом жалошћу обавештава јавност да je 7. априла 2021. године, у Нишу, у 71. години,  преминуо редовни члан Одељења медицинских наука САНУ и потпредседник Огранка САНУ у Нишу Милорад Митковић (Лебане, 7. јун 1950).

На Медицинском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1975, а магистрирао 1984. Специјализацију из ортопедије похађао је у Универзитетском клиничком центру у Нишу од 1978. до 1982, а докторирао 1987. године на Медицинском факултету Универзитета у Нишу. Студијске боравке реализовао је у Београду, Лондону, Оксфорду, Кембриџу, Улму, Хановеру, Бриселу, Москви, Риги, Тибингену, Давосу.

Био је запослен на Медицинском Факултету Универзитета у Нишу (од 2004. у звању редовног професора), а од 1994. до 2015. године био је директор Клинике за ортопедију и трауматологију КЦ Ниш.

За дописног члана САНУ изабран 2012, а за редовног 2018. године. Од новембра 2018. године био је потпредседник Огранка САНУ у Нишу.

Најзначајније научноистраживачке и практичне резултате, који су имали међународни одјек и признања, Милорад Митковић остварио је у области ортопедске хирургије и трауматологије, биомеханике, експерименталне хирургије, посебно у лечењу прелома костију, у корекцији различитих врста деформитета, у продужењу екстремитета применом „Митковићевог спољног фиксатора” и комбинацијом спољне и унутрашње фиксације, у артроскопској хирургији колена и уградњи вештачких кукова.

Реализовао 12 научних пројеката (од тога два у Швајцарској), у оквиру којих је патентирао 44 проналаска под својим именом (у земљи и иностранству). Објавио је преко 400 научних радова и шест књига.

Конструктор је система за спољну фиксацију костију који носи његово име („Фиксатор по Митковићу”), а који је, после испитивања у Југославији, Србији, Немачкој, Швајцарској, примењен на преко 25.000 пацијената у Србији и иностранству, укључујући и збрињавање рањеника у току сукоба на простору бивше Југославије.

Академик Митковић основао је школу спољне и унутрашње фиксације костију у Нишу, у којој се данас едукују бројни ортопедски хирурзи из земље и иностранства. Оснивач je и шеф једне ортопедске клинике у Кувајту.

Академик Митковић је био  председник Српске трауматолошке асоцијације и Удружења за изучавање спољне и унутрашње фиксације костију и члан Академије медицинских наука СЛД, Међународног удружења ортопедских хирурга и трауматолога, Европске федерације националних асоцијација ортопеда и трауматолога, Америчке академије за ортопедску хирургију и Међународног удружења за продужење и реконструкцију екстремитета.

Добитник је и носилац бројних награда и признања, међу којима се истичу: Велика златна медаља Института за ортопедију и трауматологију из Риге (1988); Прва награда за проналазак у СФРЈ (1989); Златна медаља „Eурека”, Брисел (1990); Златна медаља „Михајло Пупин” (1994); Златна медаља „Никола Тесла” (1996); Златна плакета Клиничког центра Ниш за високо међународно репрезентовање (1998); Награда „11. јануар”, признање Града Ниша (2012); Награда Српског лекарског друштва „Велики печат” (2014); „Златни знак” Универзитета у Нишу (2014); Медаља „Др Владан Ђорђевић”, ВМА, Београд (2015).

На кандидационом Скупу свих чланова Oгранка САНУ у Нишу, одржаном 9. фебруара 2021. године, академик Митковић једногласно је предложен за председника Огранка САНУ у Нишу. Нажалост, Изборни скуп, заказан за 30. март, одложен је управо због болести и хоспитализације академика Митковића.

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и српску и светску медицину.