Преминуо академик Небојша Радуновић

Српска академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да je 15. септембра 2026. године, у Београду, у 73. години, преминуо академик Небојша Радуновић (Косовска Митровица, 18. мај 1954) један од наших најзначајнијих стручњака у области  гинекологије и акушерства, перинаталне медицине и хумане репродукције.

Дипломирао је на Медицинском факултету Универзитета у Београду 1978. године.  Специјализацију из гинекологије и акушерства завршио је 1985. године, а ужу специјализацију из перинатологије 1993.  године.

Магистрирао је (1982)  и докторирао (1985) на Медицинском факултету у Београду, где је изабран у звање асистента 1987. године на предмету Гинекологија и акушерство. У звање доцента изабран је 1994. године, у звање ванредног професора 1999. године, а за редовног професора 2004. године. Од 2001. године био је шеф Катедре за последипломске студије из хумане репродукције.

У Институту за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије запослио се 1979. године, а шеф Одсека за пренаталну дијагностику постао је 1991. године. Од 1998. био је начелник Одељења хумане репродукције, а од 2003. до 2009. године директор наведеног института.

За дописног члана Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности изабран је 2009, а за  редовног 2015. године. У оквиру Академије био је председник Одбора за хуману репродукцију, члан Одбора за кардиоваскуларну патологију,  Одбора за мултидисциплинарна истраживања шећерне болести, Одбора за туморе урогениталног система и  Одбора за проучавање националних мањина и људских права.

У Сједињеним Америчким Државама изабран је за гостујућег професора клиничке опстетриције  и гинекологије на Медицинском факултету Њујоршког факултета (School of Medicine, New York University) 1997. године,  а 2003. на Медицинском факултету Јејл (Yale School of Medicine, New Haven). Године 2004. постао је гостујући професор на Медицинском факултету Универзитета Индијана (School of Medicine, Indiana University).

Његово професионално ангажовање огледа се и у чланству  у многим стручним удружењима и институцијама.  Био је члан Медицинске академије Српског лекарског друштва, председник Удружења за перинаталну медицину Србије и Удружења за перинаталну медицину југоисточне Европе (South East European Society for Perinatal Medicine, SEESPM), члан Европског удружења за перинаталну медицину (European Association for Perinatal Medicine, EAPM), Европског удружења за хуману репродукцију и ембриологију (European Society of Human Reproduction and Embryology, ESHRE), као и потпредседник Медитеранског удружења за ултразвук у гинекологији и акушерству (Mediterranean Society for Ultrasound in Obstetrics and Gynecology, MEDUOG). Такође, био је председник Националне комисије за перинаталну медицину и члан Националне комисије за асистирану репродукцију Министарства здравља Републике Србије.

Значајан је и његов уреднички рад. Био је члан уредништва међународног часописа Gynecology, Obstetrics and Reproductive Medicine и  уредник едиције Новине у перинаталној медицини (Recent Advances in Perinatal Medicine).

У својој дугогодишњој и веома плодној каријери постигао је најзначајније резултате у области фето-матерналне медицине, у којој је развио потпуно нове дијагностичке поступке за правовремено откривање наследних и стечених поремећаја хуманог ембриона и фетуса током првог и другог тромесечја гравидитета.

Као значајан допринос издваја се и пионирски рад на развоју „затворене“ хирургије којом је омогућено правовремено унутарматерично кориговање бројних аномалија хуманог ембриона и фетуса. Инвентивним ангажовањем у репродуктивној медицини и лечењу стерилитета дао је битан допринос у развоју вантелесне оплодње. Увођењем сопствене технике трансфузије у пупчаник фетуса унутар материце, која је знатно повећала успешност лечења фетусних анемија, стекао је велики углед у целом свету. Његови научни резултати цитирани су у водећим светским медицинским часописима и уџбеницима.

Библиографија академика Радуновића садржи 330 библиографских јединица, међу којима је 16 књига и монографија, четири уџбеника и шест поглавља у иностраним књигама.

Добитник је многих   признања и награда, међу којима су:  Повеља (1987) и Плакета (1991) Српског лeкарског друштва за допринос у пољу медицинских наука, Октобарска наградa Београда за научно-истраживачки рад (1993), Повеља удружења за примену ултразвука у медицини, биологији и ветерини Србије (1991), Плакета Македонског лекарског друштва (2004), Специјална награда „S Sifai“ Универзитета у Анкари (2008).  За почасног члана Удружења за перинаталну медицину Румуније изабран је 2007. године.

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупно српско друштво.