Преминуо академик Светомир Арсић-Басара

Српска академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да je 10. маја 2024. године, у Београду, у 96. години, преминуо њен редовни члан Светомир Арсић-Басара (Севце, 15. мај 1928), један од наших најзначајнијих вајара.

Средњу уметничку школу у Нишу завршио је након Другог светског рата, током којег је био учесник Народноослободилачког покрета. На Одсеку за вајарство Академије за примењену уметност у Београду дипломирао је 1958. године. Исте године почиње да ради  као референт за уметност у Обласном одбору Секретаријата за културу у Приштини, где ће његов допринос у обнављању и формирању ликовног живота  у виду организовања колективних и самосталних  изложби бројних уметника бити непроцењив. Предавао је вајање и методику ликовног васпитања у Учитељској и  Вишој  педагошкој  школи.

Након оснивања Академије ликовних уметности у Приштини, 1973. године, почиње да  предаје на  Одсеку вајараства, који ће водити све до пензионисања 1995. године. У два наврата био је декан Академије.

Оснивач је Ликовне колоније у Дечанима, а  иницирао је и оснивање Клуба ликовних уметника Косова и Метохије 1958. године.

Члан Академије наука и уметности Косова био је од 1983. до њеног укидања 1992. године.

За редовног члана САНУ изабран је 1994. године. У оквиру САНУ  био је члан Академијског одбора за проучавање Косова и Метохије (од 1996),  Одбора за речник појмова из области ликовних уметности  и  Управног одбора Фонда за научна истраживања САНУ.

Први рад, „Глава девојчице“, извајао је у глини 1950. године. Од тада до данас, одржао је низ самосталних изложби, аутор је бројних монументалних споменика. Његово дело развијало се од експресивних радова до асоцијативне апстракције, док је од почетка осамдесетих година његово стваралаштво нераскидиво повезано са  личном визијом судбине народа. Оно постаје ангажовано, с нагласком на духовном и националном бићу, што је посебно изражено у циклусу „(Не)милосрдни анђео“, скулптурама „Мајка Србија“, „Мач у Христовој руци“  и другим делима.

Писао је  студије о скулптури, ликовне критике и приповетке.

Добитник је бројних награда и признања, међу којима се издвајају: Награда УЛУС-а (1969), Награда града Приштине (1971), Седмојулска награда (1978), Награда СЛУЈ (1981), Награда АВНОЈ-а (1986), Вукова награда (1998), Орден братства и јединства са сребрним венцем и др.

Својим раскошним опусом постао је  један  од најзначајнијих стваралаца  у историји савремене српске скулптуре.

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и за  свеукупно српско друштво и културу.