Преминуо академик Видојко Јовић

Српска академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност  да је 8. септембра 2024. године, у Београду, у 68. години  преминуо академик Видојко Јовић  (Пирот, 2. септембар 1956) један од наших најзначајнијих геолога.  Дипломирао је на  Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду  1980. године. На истом факултету је  магистрирао 1983. године. Звање доктора геолошких наука стекао је 1990. године дисертацијом „Геохемија биоесенцијалних микроелемената у процесима површинског распадања кредно-терцијарних вулканита Србије”.

Од 1980. године  радио је  у Геозаводу, у Институту за неметале, а 1985. године прелази  на Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, где је изабран у звање асистента.

Током  академске 1987/1988. године провео је три месеца на усавршавању на  Природословно-математичком факултету у Загребу, а током  1990/1991. године  пет месеци на специјализацији  у Маколи институту за проучавање земљишта  (Абердин,  Шкотска). На матичном  факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 2003. године. Био је шеф Департмана и Катедре за петрологију и геохемију. Предавао је  и на Географском факултету у Београду.

Дописни члан САНУ постао је 2003. године, а  за редовног члана  Одељења за математику, физику и гео-науке САНУ изабран  је 2009. године. У оквиру Академије био је председник Одбора за геохемију, члан Одбора за палеофлору и палеофауну, члан  Одбора „Човек и животна средина“ и  Управног одбора Фонда за научна истраживања САНУ. Такође, био је  руководилац пројеката Микроелементи у решавању геолошких проблема.

Научна делатност академика  Јовића обухватала је геологију, геохемију, минералогију, петрологију и петроархеологију. Објавио је велики број научних радова у домаћим и иностраним часописима и био учесник на бројним међународним научним скуповима.

Значајна је и његова активност као уредника научних часописа и публикација. Био је главни уредник часописа „Ecologica“. Такође, био је члан уређивачких одбора: „Зборника Матице српске  за природне науке“,  „Геолошких анала Балканског полуострва“, „Весника Геозавода“, „Флогистона“, „Билтена Фонда за научна истраживања САНУ“ , часописа „Mineralоgical Abstracts“, као и  библиотеке „Поучник“ СКЗ-а. Био је и уредник  зборника: „Јован Жујовић ─ живот и дело: поводом 150 година од рођења“, „150 година од рођења Јована Цвијића – Зборник радова са међународне конференције“(САНУ, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, 2016). „Минерални ресурси никла у Србији и утицај на животну средину” (САНУ, 2016), „Стеван Бошковић – живот и дело: поводом 150 година од рођења“  (САНУ и Војногеографски институт 2019)  и „Владимир Д. Ласкарев – живот и дело: поводом 150 година од рођења” (САНУ и Српско геолошко друштво, 2019).

Био је члан бројних научних друштава међу којима су: Српско геолошког друштво (секретар 1987-1989), Српско археолошко друштво Геохемијско друштво САД (Geochemical Society USA), Интернационална асоцијација за геохемију и космохемију (Канада), Асоцијација проспекцијских геохемичара (Канада), Минералошко друштво  Велике Британије, Друштво за историју наука о земљи, Међународна комисија за историју геолошких наука. Такође, био је председник Управног одбора Природњачког музеја у Београду и  Управног одбора Вукове задужбине.

За свој научни рад примио је бројна признања, међу којима су: Повеља Српског геолошког друштва (1991),  Повеља Српске књижевне задруге (2002),  Захвалница за унапређење рада Музеја науке и технике (2014),  Захвалница за фундаментални допринос развоју геолошких наука и руско-српску сарадњу и Златна медаља В. В. Коваљског за достигнућа у геохемијској екологији коју додељује Институт геохемије и аналитичке хемије „В. И. Вернадски“ Руске академије наука (2015), Плакета за допринос активностима Српског геолошког друштва  поводом 125 година од оснивања (2016), Велика сретењска повеља за неговање српско-словеначких културних и научних веза (2017).

Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју наше   науке. Његов одлазак велики је губитак за свеукупно друштво и научну заједницу.