Преминуо академик Владимир Ракочевић
Српска академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да је 8. марта 2026. године, у Нишу, у 74. години, преминуо академик Владимир Ракочевић (Ниш, 30. јануар 1953), један од наших најзначајнијих математичара.
Дипломирао је 1975. године на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, на Студијској групи за математику. Магистарске студије завршио је на Математичком факултету Универзитета у Скопљу. Магистарски рад „Фердхолмови оператори“ одбранио је 1979. године, а докторску дисертацију „Есенцијални спектар и Банахове алгебре“ 1984. године на Природно-математичком факултету у Београду.
Након дипломирања почиње да ради као асистент на Филозофском факултету (садашњем Природно-математичком факултету) у Нишу. У звање доцента изабран је 1985. године, за ванредног професора 1989, а у звање
редовног професора 1994. године. Држао је предавања на редовним, магистарским и докторским студијама из: Функционалне анализе, Теорије мере и интеграла, Теорије оператора, Теорије сумабилности, Теорије о непокретној тачки, Уопштених инверзa, Мера некомпактности, Банахове алгебре и др. Био је члан Савета факултета, члан Одбора за природно-математичке науке Универзитета у Нишу, управник наставно-научне групе Математика, председник Друштва математичара (подружнице у Нишу) и др. Магистарске и докторске студије на ПМФ-у у Нишу из области функционалне анализе и теорије оператора, које је организовао академик Ракочевић, данас представљају признату школу која далеко превазилази домаће оквире и има препознатљиву интернационалну репутацију. Изузетне су његове заслуге за формирање реномираног наставно-научног кадра на Природно-математичком факултету Универзитета у Нишу. Такође, био је члан комисија за одбрану великог броја магистарских и докторских теза на универзитетима у Београду, Новом Саду, Приштини и Скопљу. Био је испитивач на постдипломским студијама на Природно-математичком факултету у Београду, за хабилитациони степен на Université Le Havre (Француска) и на докторским студијама на универзитетима у Мелбруну (Аустралија) и Њу Делхију (Индија). Као предавач учествовао је на многим конференцијама у земљи и иностранству (Пољска, Русија, Чешка, Ирска, Италија, Немачка, Јордан, Мексико, итд).
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2015, а за редовног члана 2021. године. Од оснивања Огранка САНУ у Нишу 2016. године активно је учествовао у његовом раду – био је секретар Огранка (2016 –2020), члан Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу и потпредседник Огранка. У оквиру Академије руководио је пројектом „Фиксне тачке за пресликавања на разним просторима“, као и пројектом „Матричне трансформације, теорија фиксне тачке и примене“ у Огранку САНУ у Нишу.
Био је главни уредник часописа Filomat, првог српског часописа из математике на SCI листи. Такође, био је члан издавачких одбора у часописима: Fixed Point Theory (Cluj-Napoca, Romania), Facta Universitatis. Series: Mathematics and Informatics (Ниш), Mathematica Moravica, Functional Analysis, Approximation and Computation, Bulletin of Research Center for Fixed Point Theory and Applications, који издаје The Research Center for Fixed Point Theory and Applications (Техеран, Иран), Jordan Journal of Mathematics and Statistics и др.
Бавиo се областима функционалне анализе, теорије оператора, теорије уопштених инверза, линеарне алгебре, теорије сумабилности и теорије непокретне тачке. Све области које је изучавао и из којих је објављивао радове отвориле су пут за будуће нараштаје научника у земљи и иностранству. Увео је и користио многе иновативне методе доказа, као и многе нове појмове који су данас општеприхваћени у математичкој јавности (aWeilova теорема, есенцијални апроксимативни спектар, уопштени спектар, контракције Перовог типа, услов R).
Академик Ракочевић је објавио више књига и монографија и преко 230 научних радова у престижним светским часописима, који су, према бази података Web of Science, цитирани у преко 2.500 радова од стране других аутора. На основу објављених и цитираних научних радова, доспео на угледну Thomson Reuters листу високо цитираних истраживача из области математике за 2014. годину.
Својим научним и педагошким радом дао је изузетан допринос развоју науке и образовања у Србији, као и међународној афирмацији наше науке.
Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупно српско друштво и науку.