Преминуо академик Владимир Стевановић

Српска академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да je 19. марта 2024. године, у Београду, у 77. години, преминуо редовни члан САНУ Владимир Стевановић   (Београд, 4. децембар 1947), један од наших  најистакнутијих биолога, ботаничара, еколога и биогеографа.

Дипломирао је  биологију на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду 1972. године.  Докторску дисертацију  „Екологија, фитоценологија и флористичка структура степске вегетације Фрушке Гореˮ  одбранио је 1986. године. У звање асистента на Катедри за екологију и географију биљака Одсека за биолошке науке ПМФ-а у Београду изабран је 1974. године. На Биолошком факултету Универзитета у Београду прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1999. године. На редовним, магистарским и докторским студијама предавао је предмете:  Екологија и географија биљака, Екосистеми Балканског полуострва, Очување биодиверзитета, Екологија вегетације, те Флора и вегетација Балканског полуострва. Такође, држао је предавања на  Географском факултету Универзитета у Београду, као и на универзитетима у Новом Саду и Бањалуци. Од 1989. године  био је шеф Катедре  за екологију и географију биљака Биолошког факултета Универзитета у Београду. Био је  и руководилац смера Екологија биљака и Екологија заштите и унапређења животне средине на истом факултету.

Стручно се усавршавао као члан  „1 Iter Mediterraneum“ − Међународне ботаничке експедиције у Андалузији, Мурсији и Алмeрији, у организацији Универзитета у Севиљи (јун−јули 1988), Међународне ботаничке и фитоценолошке екскурзије у швајцарским Алпима, у организацији Швајцарског ботаничког друштва (јун 1991), „VII Iter Mediterraneum“, ботаничке експедиција на Пелопонезу у организацији Универзитета у Патрасу  (јун−јули 1995), Међународне ботаничке експедиције у Јерменији у организацији Ботаничког института Јерменске Академије наука (јун 1996), Ботаничке екскурзије у јужној Финској у организацији Универзитета у Хелсинкију (јули 1997).

Поље његовог научног рада обухватало је екологију и географију биљака, флористику, екологију вегатације, као и заштиту биодиверзитета. Његова богата научна библиографија броји преко 223 библиографске јединице у домаћим и страним часописима, у оквиру којих се налазе  три монографије, међу којима се издваја „Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја“ (у коауторству са Војиславом Васићем),  затим  шест поглавља у међународним монографијама и 19 поглавља у домаћим монографијама, као и преко 150 стручних радова.

За дописног члана Одељења хемијских и биолошких наука САНУ изабран је 2006,  а за редовног члана 2012. године. У оквиру Академије био је члан и председник  Одбора за изучавање флоре и вегетације Србије, члан  Одбора за изучавање фауне Србије, као и председник  Одбора „Човек и животна срединаˮ. Дужност секретара Одељења хемијских и биолошких наука САНУ обављао је од 2017 . године. Био је представник САНУ у Националном комитету МАВ (Man and Biosphere) при Министарству иностраних послова, као и руководилац  пројекта „Хоролошки и еколошки чиниоци диференцијације орофитске флоре Србије и околних територија централног дела Балканског полуострва“ у оквиру Фонда САНУ.

Био је члан Српског биолошког друштва, Друштва биосистематичара Југославије, као и председник Друштва еколога Србије. Истакао се као уредник научних часописа: „Phytologia Balcanica“ (БАНУ, Софија), „Botanika Chronika“ (Универзитет у Патрасу, Грчка), „Botanica Serbica“ (Биолошки факултет Универзитета у Београду), „Екологија“, „Заштита природе“. Био је стални рецензент  неколико водећих међународних ботаничких и еколошких часописа : „Annales Botanici Fennici“, „Nordic Journal of Botany“, „Biodiversity and Conservation“, „Novon“, „Turkish Journal of Botany“. Од јануара 2010. године био је уредник за струке: биологија, геологија, хемија и шумарство,  „Српској енциклопедији” и аутор преко 40 одредница у првом и другом тому ове едиције.

Урадио је „Црвену листу харофита Балканског полуострва” и заједно  са сарадницима дао вредне прилоге „Црвеној књизи флоре Србије“ и „Ботанички значајним подручјима у Србији”. Приказао је резултате истраживања величине генома и нивоа плоидије ендемо-реликтних врста рода Ramonda на Балканском полуострву. Више пута је излагао саопштења на домаћим и међународним скуповима, међу којима се истичу презентације резултата прелиминарних истраживања молекуларне филогеније рода Edrianthus на Балканском полуострву.

Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју српске и светске науке, a својом стручношћу и залагањем много је доприносио раду Академије.

Његов одлазак велики је губитак за свеукупно друштво и научну заједницу.