Преминуо академик Зоран Л. Ковачевић

Српска академија наука и уметности  са великом жалошћу обавештава јавност да је 22. јуна 2025. године, у Сремској Каменици, у 90. години , преминуо Зоран Л. Ковачевић (Попинци, 23. септембар 1935), један од наших најзначајнијих стручњака из области биохемије.

Дипломирао је 1962. године на Медицинском факултету у Београду.   Након завршетка основних студија, изабран је за асистента у Заводу за биохемију Медицинског факултета у Новом Саду. Године 1971, на истом факултету,   одбранио је докторску дисертацију под насловом „Оксидативни метаболизам глутамина нормалних и малигних ћелија“.  На Медицинском факултету Новосадског универзитета прошао је сва универзитетска звања –био је шеф Катедре за биохемију (од  1982), а за редовног професора  изабран је 1985. године.   Такође, био је руководилац Завода за биохемију Клиничког центра у Новом Саду.

Током 1969. године стручно се усавршавао на Департману за биохемију  Универзитета у Бристолу, на којем је и касније у више наврата боравио бавећи се проучавањем целуларне енергетике и метаболизма.  Усавршавање је наставио, као стипендиста Националног института за здравље САД, у научном центру City of Hope у Лос Анђелесу  током 1970. године. Као стипендиста Европске организације за молекуларну биологију  боравио је у Институту за физиологију и биохемију Универзитета у Минхену (1980) и у  Институту за хемију Универзитета у Марбургу (1983).

Године 1987. успоставља сарадњу са Лабораторијом  за експерименталну онкологију Универзитета у Индијанаполису.  Био је гостујући професор на Департману за биохемију Меморијалног универзитета у Њуфауделеду (Канада).

За дописног члана Војвођанске академије наука и уметности изабран је 1984. године, док је за редовног  члана изабран 1990. године. Редовни члан Српске академије наука и уметности постао је 1991. године.  Функцију председника Огранка САНУ у Новом Саду обављао је од 2002. до  2015. године.

Био је дугогодишњи председник Биохемијског друштва Војводине и члан Медицинске академије Српског лекарског друштва и Биохемијског друштва Велике Британије. Такође, био је члан  Европске академије наука и уметности из Салцбурга, те инострани члан Црногорске академије наука и умјетности и Њујоршке академије науке.

Један је од утемељивача модерне наставе биохемије  на Медицинском факултету у Новом Саду, где је предавао студентима медицине и биологије.  Године 1971. основао је Лабораторију за проучавање енергетике, метаболизма и транспорта у изолованим митохондријама нормалних и малигних ћелија, прву и једнине те врсте у тадашњој Југославији.

Академик Ковачевић  био је  један од водећих експерата из области експерименталне биохемије. Његова богата библиографија броји више од 180 научних и стручних радова, од којих је велики број објављен у најугледнијим међународним научним часописима међу којима су: „Biochemical Journal“, „Cancer Research“, „Europeаn Journal of Biochemistry“ и др. Аутор је практикума и уџбеника биохемије и молекуларне биологије за студенте медицине, као и бројних  монографија међу којима се издвајају: „Молекуларна организација и функција митохондрија“, „Еволуциони и функционални аспекти малигне астерације ћелија“, „Ентропија и биоенергија“, „Малигне неоплазме – генетски или епигенетски феномен“ и „Интегративна патогенеза хроничних болести старења“. Био је предавач по позиву на бројним међународним научним конгресима и симпозијумима.

Његова дугогодишња проучавања биохемије и молекуларне биологије малигних тумора резултовала су дефинисањем  концепције по којој се суштина малигнитета састоји у репрограмирању експресије гена у смислу активације неопластичног програма ћелије, односно у епигенестским променама што савремена истраживања све више потврђују.

За свој научни и педагошки рад примио је многе награде, међу којима су: Награда за науку Српског лекарског друштва (1993),  Златна плакета са медаљом Универзитета у Новом Саду за животно дело, Награда за најцитиранијег научника Војводине коју додељује Покрајински секретаријат за науку Војводине (2010).

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупну српску науку.