Преминуо члан САНУ Давид Албахари

Српска академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да je 30. јула. 2023. године, у 75. години, преминуо  њен члан Давид Албахари  (Пећ, 15. март 1948), један  од наших најзначајнијих савремених  писаца.

Студирао је енглески језик и књижевност у Загребу. На књижевној сцени  дебитује  1973. године са збирком  прича „Породично време“. Критика и читалачка публика већ у његовим првим делима препознаје један од најдаровитијих ауторских гласова тадашње југословенске  књижевности.

За књигу прича „Опис смрти“ (1982) добио је Андрићеву награду, а за књигу прича „Пелерина“ (1993) награде „Станислав Винавер“ и „Бранко Ћопић“.

У периоду између 1973. и 1994. године радио је у редакцијама више београдских и новосадских часописа и издавачких кућа – „Видици“, „Књижевна реч“, „Писмо“, „Културе Истока“, „Политика“, „Мезуза“, едиција „Прва књига“ Матице српске.

Роман „Мамац“, у којем обрађује неке од главних тема свог стваралачког опуса као што су породична историја и Холокауст, овенчан је НИН-овом наградом за најбољи роман 1996. године, наградом „Народне библиотеке Србије“, као и наградама, „Балканика“ и „Мост Берлин“. Тему породичне хронике кроз причу o оцу обрадио је и у роману „Цинк“ (1988), док се тема Холокуста јавља у многим његовим делима, а посебно у роману „Гец и Мајер“ (1998).

За члана ван радног састава Српске академије наука и уметности изабран је 2006. године. Био је члан Српског ПЕН центра  и Српског књижевног друштва.

Од 1994.  до 2012. године живео је у Калгарију, у Канади.

Бавио се и књижевним превођењем. Преводио је дела Сола Белоуа, Владимира Набокова, Маргарет Етвуд, Исака Башевиса Сингера, Томаса Пинчона. Такође,  превео је и драмске текстове Сема Шепарда, Керил Черчил, Саре Кејн и Џејсона Шермана.

Објавио је двадесет збирки прича и петнаест романа, као и четири књиге есеја. Дела су му преведена на многе светске језике.

Својим богатим  опусом, који одликује изразита иновативност на стилском плану, стекао је  статус култног писца југословенске и српске  књижевности.

Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и за  свеукупно друштво и културу.