Преминуо дописни члан САНУ Антун Балаж
Српска академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да je 4. јула 2025. године, у 52. години, преминуо њен члан Антун Балаж (Зрењанин, 27. децембар 1973), један од најистакнутијих стручњака у области физике кондензоване материје, нелинеарне динамике и рачунарске физике.
Дипломирао је на Физичком факултету Универзитета у Београду, на смеру Теоријска и експериментална физика, 1997. године, са просечном оценом 9.93. На истом факултету је магистрирао (2004) и докторирао (2008) са тезом „О убрзавању конвергенције функционалних интеграла“. Добитник је награде „Проф. др Љубомир Ћирковић“ за најбољи дипломски и магистарски рад, као и Годишње награде Института за физику у Београду за најбољи магистарски рад (2005). Стручно се усавршавао и студијски боравио на: Слободном универзитету у Берлину (Freie Universität Berlin), Техничком универзитету Кајзерслаутерн-Ландау (Rheinland-Pfälzische Technische Universität Kaiserslautern-Landau), Универзитету у Потсдаму (Universität Potsdam), Универзитету Дуизбург-Есен (Universität Duisburg-Essen), Институту за напредне студије Делменхорст (Hanse-Wissenschaftskolleg Delmenhorst) у Немачкој и Универзитету у Инсбруку (Universität Innsbruck) у Аустрији.
Током последипломских (магистарских) студија ангажован је у Институту за физику у Београду као стипендиста Министарства науке Републике Србије, а од 2002. запослен је у Институту, где је биран у сва научна звања. У звање виши научни сарадник изабран је 2010. године, а за научног саветника 2015, када почиње да обавља дужност заменика директора Института за физику у Београду.
Од 2002. до 2005. године био је хонорарно ангажован као асистент за предмете Квантна теорија поља, Квантна ектродинамика и Теорија елементарних честица на Физичком факултету у Београду, а од 2009. до 2014. године као доцент на Природно-математичком факултету у Новом Саду за предмете Квантна теорија поља и Нумерички методи у физици кондензованог стања. Од 2015. године био је наставник на докторским студијама Физичког факултета Универзитета у Београду за тада новоформирани предмет Квантне течности, као и за предмет Монте Карло симулације у физици на свим смеровима. Од 2022. био је наставник и за предмет Квантна механика сложених система на смеру Квантна, математичка и нанофизика.
Држао је предавања и организовао више међународних школа физике (ICTP; Берлин). Од 2013. до 2015. године био је члан Већа за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду, а од 2017. године члан Колегијума докторских студија Физичког факултета у Београду.
Дао је велики допринос конципирању и писању најбоље оцењеног пројекта OH171017 „Моделирање и нумеричке симулације сложених вишечестичних система“ из свих наука на конкурсу MПHTP 2010. године, а од 2015. до 2019. руководио је овим пројектом. Руководио је учешћем српских тимова у већем броју ЕУ пројеката из програма ФП6, ФП7 и Хоризонт 2020, као и већим бројем билатералних пројеката из физике са Немачком и Аустријом. Учествовао је у оснивању Лабораторије за примену рачунара у науци (2004), а касније и националног Центра изузетних вредности за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, којима је руководио од 2015. године.
Био је члан бројних стручних удружења, међу којима су: Оптичко друштво Србије (од 2011), Европско друштво физичара (од 2011) и Немачко друштво физичара (од 2010).
Од 2017. године био је члан Матичног научног одбора за физику при Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС, док је од 2022. обављао дужност председника Одбора. Члан Управног одбора Астрономске опсерваторије у Београду постао је 2010, а функцију председника овог Управног одбора обављао је од 2014. до 2018. године. Такође, био је члан Управног одбора European Open Science Cloud (EOSC, од 2021) и Радне групе САНУ за реформу докторских студија (од 2023).
За дописног члана Одељења за математику, физику и гео-науке САНУ изабран је 7. новембра 2024. године. Био је копредседавајући две конференције одржане у САНУ: Симпозијум физике кондензоване материје (2015) и Једанаесте међународне конференције Балканске уније физичара (2022).
Главна истраживачка тема његовог научног рада у првом делу каријере била је примена ефективних дејстава у функционалном формализму у квантној теорији поља. Године 2008. започео је истраживање из области ултрахладних квантих гасова и тиме утемљио овај истраживачки правац у Србији. На овом пољу остварио је научну сарадњу са више истраживачких група из Немачке, Аустрије, Румуније, Бразила и Индије. Допринео је развоју рачунарске физике и нумеричких симулација у Србији.
Његова библиографија броји преко 60 радова објављених у међународним часописима, као и преко 60 предавања и саопштења на међународним конференцијама. Одржао је већи број предавања по позиву на универзитетима и институтима у Немачкој, Италији, САД, Шпанији, Словенији, Румунији и др. Према бази Web of Science, његови радови су укупно цитирани 1313 пута, a Хиршов индекс износи 22. Аутор је уџбеника физике и пратећих збирки задатака и експерименталних вежби за 6. и 7. разред основне школе (са др Душком Латасом и др Ненадом Вукмировићем). Такође, аутор је многих поглавља у значајним научним монографијама
Пружио је изузетан допринос развоју науке и обрзовања у Србији, као и међународној афирмацији наше науке. Његова свестрана посвећеност напретку науке у Србији, посебно на Институту за физику, дала је вредне резултате у школовању значајног броја младих научника.
Поред поменутих признања, примио је и Годишњу награду Института за физику у Београду за научни рад (2014), као и Годишњу награду Института за физику у Београду за финансијски допринос остварен обезбеђивањем средстава међународних пројеката (2012, 2013).
Његов прерани одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупно српско друштво и науку.