Саопштење Европске федерације академија

Европске академије наводе да је патентни систем потребно ускладити са циљевима отворене науке

У новом саопштењу Европске федерације академија испитује се актуелни патентни систем у контексту идеала и циљева отворене науке и препоручује се, између осталог, одложени период за пријављивање патената како би што пре знање било отворено.

У новом саопштењу објављеном у Берлину 13. маја 2022. године, Европска федерација академија наука залаже се за усклађивање патентног система са отвореном науком. Академије настоје да креатори политика уведу одложени период од најмање годину дана како би се осигурало објављивање резултата истраживања на брз и отворен начин.

Поред тога, аутори закључују да приходи од патената не смеју представљати замену за јавно финансирање, а делатности у вези са патентима потребно је користити веома опрезно као евалуациони метрички систем у процењивању учинка истраживачких институција, пројеката и појединаца.

Оперативна група за отворену науку Европске федерације академија и Стална радна група за права интелектуалне својине заједно су приредиле ово саопштење у коме се анализира актуелна дискусија о могућим узајамним деловањима и уоченим напрегнутостима између отворене науке и заштите патената.

У саопштењу се истражују ова два наизглед противречна гледишта о истраживачкој политици. С једне стране, утилитарно становиште истиче вредност истраживања као кључни стуб иновација у модерним друштвима, у коме се патенти сматрају важним алатима за вредновање резултата истраживања. Истовремено се све гласнији покрет за отворену науку заговара идеју да се знање које је проистекло из истраживања сматра глобалним заједничким добром које се дели што је могуће брже и отвореније.

Аутори сматрају да „не постоји фундаментална супротстављеност између отворене науке и заштите права интелектуалнe својинe; идеје се слободно могу поделити чак иако је њихова комерцијална употреба подвргнута ограничењима, што је заиста једино могуће због закона о патентима. Међутим, постоје очигледно оперативни проблеми са начином на који је патентни систем тренутно устројен”.

Уз одговарајуће прилагођавање постојећих закона о патентима, вредновање знања не треба да спречи рано објављивање резултата истраживања. Напротив, „реформисани патентни систем битан је за широко прихватање отворене науке и чак би могао да је подстиче”, изјавио је Лук Друри, председник Оперативне групе за отворену науку Европске федерације академија.

Одређени проблеми

Горепоменута анализа показује да не постоји фундаментално супротстављање између отворене науке и заштите права интелектуалнe својинe; идеје се слободно могу делити чак иако је њихова комерцијална употреба подвргнута ограничењима и ово је заиста могуће због закона о патентима. Међутим, постоје очигледно оперативни проблеми са начином на који је патентни систем тренутно устројен.

Једна област закона о патентима које се примењује у овом тренутку, а која засигурно обесхрабрујуће утиче на отворена истраживања, представља потребу Европе и многих судстава да избегну јавно објављивање идеја пре него што се пријаве патенти. Ова област је у супротности са филозофијом отворене науке о што ранијем објављивању већег дела резултата у истраживачком процесу. Уместо тога, онa подстиче чекање док се истраживање не заврши и док се не препозна и заштити било каква могућност комерцијалног коришћења, што може прилично потрајати.

Ови закони имају две несрећне последице. Прво, беспотребно успоравају глобални напредак науке зато што се значајно касни у објављивању. Друго, онемогућавају критичку рецензију стручњака у раним етапама истраживачког процеса, повећавајући ризик да истраживачи погреше и крену странпутицом са које је психолошки тешко поново се вратити на прави пут.

Европска федерација академија је већ неколико пута подржала једноставно решење да се дозволи прикладан одложени период у коме се могу пријавити патенти без захтева да се у потпуности сачека објављивање пре саме предаје пријаве.

Биће неопходно такав одложени период пажљиво формулисати како би се избегле недоличне расправе у погледу приоритета. Међутим, уколико се овај период пре заснива на објављивању отворене науке са временском ознаком него на белешкама приватне лабораторије, могао би заправо подстаћи отворену науку. Такође би било од помоћи, ако би се прецизирало да се заштита патената не односи на ширење идеје и њену употребу у другим контекстима, већ само на њено комерцијално коришћење, поготово у даљем истраживању. Нажалост, тренутна правна ситуација у многим судствима недоследна је и противречна.

Још једна дуготрајна критика патентног система јесте да сувише охрабрује многобројне странке да патентирају сваки мали помак у открићу који у неким областима доводе до „трагедије приватног власништва” у којој потреба да се ускладе превише појединачних носиоца права заправо може да кочи иновације. Још један проблем чине „тролови за патенте” који искоришћавају противречне и преопширне описе патената да би тражили ренту од правих проналазача.

На крају, примећено је да постоји пуно различитих начина на којима се закон о патентима спроводи широм света и шта се све може заштитити патентом. Стандард процене који се примењује у пријави патената такође веома значајно варира. Док се ово не усклади, било каква употреба бројева код патената као метрике за вредновање истраживања или иновација мора се прилично опрезно узети у разматрање. Не само што се бабе пореде са жабама, већ је такође веома лако преварити ову метрику.

Закључци и препоруке

Док валоризација истраживања у светлoсти заштите интелектуалне својине очито одражава много више утилитарни став према истраживању него идеалистичку визију отвореног истраживања као јавно добро, закључује се да не постоји фундаментална супротстављеност ове две филозофије које се могу усагласити. Поготово у модерним тржишним економијама, заштита патената је битна да олакша трансфер знања између јавне и приватне сфере (двосмерно), али она се мора боље спровести како би подржала ову важну улогу. Пример заштите ауторских права и лиценци непрофитне америчке организације Creative Commons разјашњава ову проблематику и стога се Европска федерација академија и Стална радна група за права интелектуалне својине залажу за сличан приступ у законима о патентима како би се боље приказали аспекти јавног добра отвореног знања.

Препоручује се:

Увођење пажљиво формулисаног одложеног периода од најмање годину дана за подношење пријаве за патенте како би се дозволило отворено објављивање пре обезбеђивања заштите и
Да је потребно изузетке постојећих истраживања и експеримената ојачати и широко тумачити како би истраживачи аргументовано подржали слободну некомерцијалну употребу знања које се налази у патентима.

Поред наведеног, константује се да:

Док приходи од патената и такси за лиценцирање могу играти корисну улогу у допуни буџета јавних истраживачких тела и плата неких појединаца, ово не сме заменити јавно финансирање.
Делатности око патената треба користити веома опрезно као евалуациони метрички систем у процењивању учинка истраживачких система, тела и појединаца. Подстицање гомилања патената који немају никакав учинак контрапродуктивно je и узалудно je трошење ресурса.
Потребно је да буде боље призната вредност отвореног истраживања подстакнутог радозналошћу код истраживања које финансира држава и образовна тела као камен темељац на коме почивају иновације и предузетничке делатности, чак иако је тешко да се преброји и вреднује.
У вези са последњом тачком, улога распрострањених заједница и тимова истраживача треба да буде боље препозната. Наглашавање закона о патентима о појединачним проналазачима није од помоћи у овом погледу и не показује како се наука понаша на правилан начин.