Саопштење Извршног одбора САНУ поводом назнака о могућем рушењу Београдског сајма

Поводом најава могућег рушења највећег дела објеката и пренамени земљишта Београдског сајма, Извршни одбор САНУ је, на предлог Одељења техничких наука и уз подршку Одељења уметности САНУ, усвојио следеће саопштење:

Београдски сајам је планиран, пројектован и изграђен само дванаест година после завршетка Другог светског рата. Академици Милорад Пантовић и  Бранко Жежељ и инжењер Милан Крстић су пројектанти Београдског сајма.

Академик Пантовић, професор Архитектонског факултета, ученик Ле Корбизјеа, усавршавао се, после београдских студија, у Берлину, Паризу, Лондону и Њујорку, учествујући на великом броју значајних архитектонских пројеката који су обележили двадесети век.

Академик Жежељ, инжењер, и професор, предавач на универзитетима у Лондону, Москви, Њујорку, Милану, Паризу, Прагу и Риму, оснивач је Опитне станице за преднапрегнути бетон у Југославији. По технологији академика Жежеља грађен је велики број мостова у свету. У Србији су поред Београдског сајма, његова најзначајнија градитељска дела Жежељев мост у Новом Саду, срушен у НАТО бомбардовању и мост код Бешке дужине 2.250 метара.

Пројектујући Београдски сајам, архитекта Пантовић и инжењери Жежељ и Крстић су дали немерљив допринос српској, југословенској и светској архитектури и градитељству.

Београдски сајам је отворен 23. августа 1957. године. Прва манифестација био је Сајам технике, са преко милион посетилаца. Већ после годину дана, из студија смештеног на Сајму, ТВ Београд је емитовала своју прву емисију.

Београдски сајам организује бројне сајамске манифестације, међу којима је свакако посебно истаћи Сајам књига, који се организује непрекидно од 1957. године. Сајам је такође имао изузетно значајну улогу у кризним ситуацијама и недавним пандемијама. Посебну симболику представља чињеница да будући инжењери и градитељи Србије, свршени средњошколци, полажу пријемне испите за техничке факултете у објектима који својом лепотом и функционалношћу указују на могуће домете инжењерске струке.

Београдски сајам је, због урбанистичког и архитектонског решења, лепоте, функционалности и импозантности, без сумње, једно од највреднијих дела српске архитектуре и градитељства. Хала 1 Београдског сајма је због својих архитектонских решења и начина изградње проглашена за непокретно културно добро, као споменик културе.  Због свега наведеног, Извршни одбор САНУ сматра да надлежни органи морају да пронађу решење којим ће се сачувати Београдски сајам као архитектонска целина са својим халама и наменом која ће бити примерена неспорним вредностима овог значајног здања.

У Београду, 28. маја 2024.

С поштовањем,
Извршни одбор САНУ