Стогодишњица рођења академика Десанкe Ковачевић-Којић
Стогодишњица рођења академика Десанкe Ковачевић-Којић обележена је у петак, 3. октобра, у Свечаној сали САНУ.
Десанка Ковачевић-Којић (Сарајево, 3. октобар 1925 ─ Београд, 13. август 2022) била је једна од најистакнутијих српских историчарки, која је посебан допринос дала у изучавању наше средњовековне историје. Дипломирала је 1950. године историјске науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду. На истом факултету 1956. године одбранила је докторску дисертацију „Трговина у средњовјековној Босни”. Школску 1957/1958. провела је на стручном усавршавању у Паризу, под менторством професора Фернана Бродела, на École Pratique des Hautes Études (Сорбона).
Након завршетка основних студија изабрана је за асистента на Филозофском факултету у Сарајеву (1950). На истом факултету прошла је сва универзитетска звања, а 1969. изабрана је за редовног професора за предмет Историја народа Југославије у средњем веку. Повремено је предавала и Помоћне историјске науке.
Годинама је обављала научна истраживања у Дубровачком архиву. Истраживала је и у библиотекама и архивима Венеције, Фиренце, Болоње и Милана. Проучавала је више тематских области, међу којима су најзаступљеније: трговина, рударство и градови средњовековне Србије и Босне, као и њихове привредне везе са Дубровником и Медитераном.
За дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине изабрана је 1975, а за редовног 1981. године. За редовног члана Српске академије наука и уметности изабрана је 1994. године.
У оквиру САНУ руководила је индивидуалним пројектом „Трговачка писма упућена из Венеције у Дубровник браћи Кабужић“.
Учествовала је у оснивању Академије наука и умјетности Републике Српске (1993), а изабрана је за њеног члана ван радног састава 1996. године. Од 1979. до 2004. била је стални члан и сарадник Међународне комисије за историју градова (Commission Internationale pour l’Histoire des Villes), а потом је наставила своје учешће у раду Комисије у својству почасног члана. Била је дугогодишњи члан многих научних одбора из области историје, као и члан редакција стручних часописа.
Објавила је преко 100 научиних и стручних радова, приказа и осврта у домаћим и иностраним научним часописима. Ауторка је многих историјских студија и монографија, међу којима се издвајају: Босна и Херцеговина у средњем вијеку (Сарајево, 1954), Трговина у средњовјековној Босни (Сарајево, 1961), Градска насеља средњовјековне босанске државе (Сарајево, 1978) , Трговачке књиге браће Кабужић Caboga (1426-1433) (Београд, 1999), Градски живот у Србији и Босни (XIV–XV вијек) (Београд, 2007), Средњовјековна Сребреница: XIV–XV вијек (Београд 2010), La Serbie et les pays Serbes: L’économie urbaine: XIVe–XVe siècles (Београд, 2012).
Својим многостраним и обимним научним радом дала је велики допринос у развоју наше историјске науке, посебно медијевалистике. Добитница је награде „Веселин Маслеша”, Двадесетседмојулске награде БиХ за науку, као и награде „Владимир Ћоровић” за животно дело (2002).