Стогодишњица рођења академика Михаила Ђурића
У петак, 31. октобра, у 11 сати, у Свечаној сали САНУ биће обележена стогодишњица рођења академика Михаила Ђурића.
Михаило Ђурић (Шабац, 22. август 1925 – Београд, 25. новембар 2011) био је филозоф, правник и социолог, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, научни саветник Института друштвених наука и редовни члан САНУ.
Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду (1949), где је и докторирао са тезом „Идеја природног права код грчких софиста” (1954). Исте године изабран је за асистента на Правном факултету Универзитета у Београду, где је прошао сва универзитетска звања (редовни професор 1969). Предавао је Историју политичких и правних теорија (при Катедри државног права), Општу социологију и Методологију друштвених наука.
Приликом расправе о уставним амандманима упозорио је на опасности по будућност Југославије и српског народа (1971), због чега је удаљен са универзитета и осуђен на казну затвора од девет месеци (1973). Након издржане казне радио је у Институту друштвених наука у Београду (1974–1989). Био је гостујући професор на универзитетима у Бечу, Западном Берлину и Аугзбургу. Био је председник Научног већа Института за филозофију Филозофског факултета у Београду (1986–1997). На Правни факултет се вратио 1989. године. Судски је рехабилитован 2009. године.
За дописног члана САНУ изабран је 1994, а за редовног 2000. године. Био је секретар Одељења друштвених наука и члан Председништва САНУ од 2003. до 2010. године, када се повукао с дужности. Објавио је сабране списе у 12 томова (2009). Посебно су позната његова дела посвећена античкој филозофији (Хуманизам као политички идеал), социологији (Проблеми социолошког метода, Социологија Макса Вебера), Ничеовој филозофији (Изазов нихилизма, Ниче и метафизика, Путеви ка Ничеу) и српској филозофији (Филозофија у дијаспори. Петронијевићева Начела метафизике).