Свечана академија посвећена академику Вукићу М. Мићовићу
Свечана академија поводом 125 година од рођења и 40 година од смрти академика Вукића М. Мићовића биће одржана у четвртак, 3. јуна, у 11 сати, у Свечаној сали САНУ. Циљ овог програма је да осветли лик академика Вукића М. Мићовића и подсети на значај његовог научно-истраживачког рада, који обухвата хемију природних производа (рад на бразилеину са нобеловцем Робертом Робинсоном), механизме органских реакција и њихову оптимизацију (докторска дисертација код проф. Вавона: студија реакције Грињаровог реагенса са алфа-хлорциклохексанолом; естерификација карбоксилних киселина), а посебно дубок траг у међународној научној јавности оставили су развој новог реагенса (литијум-алуминијум-хидрид, у сарадњи са Михаилом Михаиловићем) и развој нове хемијске реакције (оксидација алкохола помоћу олово-тетраацетата, са М. Михаиловићем). Бавио се и питањима хемијске номенклатуре, а посебну бригу водио је о чистоти и правилности српског језика.
Огроман је допринос Вукића Мићовића у развоју наставног и помоћног наставног кадра на Хемијском институту, где је двадесет година радио са неуморним ентузијазмом на стварању модерног Хемијског факултета, са великим бројем наставника и истраживача, специјализованим лабораторијама и курсевима за различите профиле хемичара. Изградња нове зграде Хемијског института (познате као зграда Природно-математичког факултета, коју је реализовао у сарадњи са Ђорђем Стефановићем) може се сматрати његовим животним делом, јер је тиме створена модерна хемијска школа у Србији. Служио је и као морални узор: у тешким временима није прилагођавао своје ставове и мишљења, већ се за њих залагао без обзира на могуће последице.
За изузетна научна остварења, наставничко достојанство и доследност, за свестрану друштвену активност, за животно дело, Мићовићу је додељена Седмојулска награда Србије (1965), а одликован је Орденом рада са црвеном заставом (1964) и Орденом заслуга за народ са златном звездом (1979).