Свечана академија поводом обележавања 125 година од рођења академика Сретена Стојановића

Свечана академија  поводом обележавања 125 година од рођења  академика Сретена Стојановића одржана је  23. новембра, у Свечаној сали САНУ.

О делу и животу  једног од најзначајнијих српских и југословенских вајара 20. века, редовног професора, ректора и оснивача Универзитета уметности  у Београду говорили су: историчарка уметности Вера Грујић, проф. др Јасмина Чубрило и др Милан Просен.

У знаку обележавања 125 година од рођења  овог великог уметника у Галерији Факултета ликовних уметности у Београду, од 16. до 27. новембра, организована је изложба његових радова.

Академик Сретен Стојановић (Приједор, 2. фебруар 1898 – Београд, 29. октобар 1960)  остварио се као уметник колосалног скулпторског опуса, цртач, акварелиста , ликовни теоретичар и  педагог.  Гимназијско образовање започиње у Тузли, а завршава у Београду. Током Првог светског рата, као припадник „Младе Босне“,   осуђен је на робију. Године 1918. одлази у Беч на студије вајарства код Франца Целезног и Станислава-Романа Левандовског. Већ наредне године прелази у Париз, у чувену уметничку школу Антоана Бурдела.

У Београд се враћа 1922. године. Излагао је  у Паризу, Лондону, Барселони, Риму, Прагу, Москви, Венецији.

Био је изванредан портретиста чије  маестралне официјелне бисте  заузимају значајно место у историји југословенског вајарства, а његови рељефи и архитектонска пластика на зградама које су пројектовали Милан Злоковић и Драгиша Брашован, и данас представљају значајно сведочанство како  озбиљни уметнички радови могу добити природно место у јавним просторима.  У звање редовног профeсoра Академије ликовних уметности (данас ФЛУ)  у Београду изабран је 1939. године.  Такође, био је ректор и један од оснивача Универзитета уметности у Београду. За дописног члана САН изабран је 1950,  а за редовног  1959.године.

Међу његовим најпознатијим делима издвајају се споменици  Карађорђу, Његошу, Филипу Вишњићу,  споменик „Слобода“ на Иришком венцу, као и скулпторски портрети Ђакометија и Милутина Миланковића.