Свечана академија поводом стогодишњице рођења академика Антонија Исаковића

Свечана академија поводом  обележавања стогодишњице рођења академика Антонија Исаковића одржана  је  22. новембра, у Свечаној сали САНУ. О стваралаштву  нашег чувеног  писца говорили су академик Миодраг Марковић, потпредседник САНУ, и др Марко Недић.

Антоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 ─ Београд, 13. јануар 2002) био је један од најистакнутијих српских и југословенских књижевника. Гимназијско образовање стекао је у Београду и Крушевцу. Током Другог светског рата  био је учесник Народноослободилачког покрета, као борац  Прве пролетерске бригаде. Године 1949. постављен је за директора НИН-а. Био је  одговорни уредник књижевног часописа „Дело“. Дужност генералног директора издавачког предузећа „Просвета“ обављао је од 1960. до 1974. године. За дописног члана САНУ изабран је  1968, а за редовног  1976. године. Био је секретар Одељења језика и књижевности (1975─1981) и  дугогодишњи  потпредседник САНУ (1981─1994).

На књижевној сцени дебитује са збирком приповедака „Велика деца“ (1953) у којима преноси искуство  из Другог светског рата.  Након успеха прве књиге, уследиле су збирке приповедака  „Папрат и ватра“ (1962), „Празни брегови“ (1969)  и романи „Трен 1: Казивања Чеперку“ (1976), „Трен 2: Казивања Чеперку“ (1982),   „Миран злочин“ (1992). Многа његова дела била су екранизована, а и сам се опробао као сценариста. По мотивима његових приповедака и романа  снимљени су филмови „Кроз грање небо“, „Партизанске приче“, „Трен“ (режија Столе Јанковић),  као и  филм „Три“ (режија Александар Петровић).  Дела су му преведена на  20 страних језика.

За своје књижевно стваралаштво  примио је бројне награде међу којима су: Змајева награда (1954), Седмојулска награда (1962), Андрићева награда (1977) и НИН-ова награда (1982).