Свечани скуп поводом обележавања 100 година од рођења академика Владимира Пантића

Свечани скуп поводом обележавања 100 година од рођења академика Владимира Пантића биће одржан у среду, 17. новембра, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ. На скупу ће говорити академик Владимир Стевановић, секретар Одељења хемијских и биолошких наука САНУ, проф. др Милорад Мириловић, декан Факултета ветеринарске медицине Универзитету у Београду, научни саветник проф. др Душан Гледић, др Мирјана Михаиловић, директорка Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, и научни саветник др Милка Секулић.

Академик Владимир Пантић био је редовни професор Ветеринарског факултета Универзитета у Београду и шеф Катедре за хистологију и ембриологију, од 1972. године, прошавши претходно сва наставничка звања. Дао је непроцењив допринос развоју фундаменталних и примењених истраживања из области биомедицине-ендокринологије, цитологије и неуроендокринологије. Био је оснивач и шеф (1960-1973) Лабораторије за електронску микроскопију Института за примену нуклеарне енергије у пољопривреди, ветеринарству и шумарству. Такође, био је оснивач и управник Одељења за цитологију и ембриологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (од 1962) и један од оснивача и дугогодишњи председник Савета Лабораторије за електронску микроскопију Универзитета у Београду. Био је члан и председник више научних удружења у земљи и иностранству, између осталог председник Српског биолошког друштва, Друштва ветеринара и ветеринарских техничара Југославије, Друштва за електронску микроскопију Србије, почасни председник Европског друштва за упоредну ендокринологију, потпредседник Међународне фондације за биохемијску ендокринологију, итд.

За дописног члана Одељења природно-математичких наука САНУ изабран је 1970, а за редовног члана 1984. године. Био је секретар Одељења природно-математичких наука и члан Председништва САНУ (1981‒1994), као и члан више одбора Академије. За свој научни допринос добио је бројне награде и признања: Седмојулску  награду (1960), Орден рада са златним венцем (1965), Октобарску награду Београда (1975), Награду АВНОЈ-а за област биомедицине (1984),  и многе друге.

ПРОГРАМ