Захтев Влади Србије у оставци за стављање ван снаге Уредбе о измени Уредбе о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета

Академијски одбор за високо образовање САНУ и Академијски одбор за науку САНУ захтевају хитно стављање ван снаге Уредбе о измени Уредбе о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета од 24.3.2025.

Поменутом Уредбом се без адекватне стручне, јавне расправе и консултације свих релевантних тела из области високог образовања, од стране Владе којој је престао мандат, драматично мења постојеће уређење рада запослених наставника и сарадника и директно угрожава акредитација за научно-истраживачки рад, акредитација за реализацију наставе на докторским студијама и реализација текућих научних пројеката, као и развој подмлатка универзитета и факултета у Републици Србији.

Тешко је у овом тренутку идентификовати све директне и далекосежне последице поменуте Уредбе која на нови начин уређује високо образовање. Сигурно је да ново уређење високог образовања неће да допринесе његовом квалитету, напротив, мишљења смо да ће у потпуности да уздрма темеље високог образовања, које чини окосницу сваког друштва које се на одрживи начин развија и напредује.

Поменута Уредба, изузев што мења вишедеценијско уређење високог образовања у нашем друштву и уводи стандарде и нормативе који нису одлика реномираних универзитета, већ су примеренији вишим и високим школама, имаће више директних негативних последица по високо образовање, запослене наставнике и сараднике универзитета и факултета, али и директне и индиректне финансијске консеквенце по факултете и друштво у целини.

Наиме, сарадници у настави и асистенти, поред редовних наставних обавеза, имају обавезу и рада на својим тезама и дисертацијама. Такође, одбрањени докторат је предуслов за даље напредовање у каријери. Са 12.5% радног времена које могу да посвете раду на својим тезама и докторским дисертацијама, сарадници у настави и асистенти неће бити у могућности да своје обавезе реализују у за то Законом предвиђеном року. Директан резултат примене Уредбе ће бити одлив младих, талентованих сарадника са факултета, а вероватно и из земље, и угрожен развој подмлатка у високом школству.

Потом, кроз научни и уметнички рад,  наставници и сарадници имају обавезу да унапређују знања и вештине, укључујући и актуелизацију наставног плана и у домену наука и у домену примена, чиме стичу и неопходне минималне услове за напредовања у звањима, кроз објављивање научних радова и израду уметничких дела. Драстично умањен број радних сати за научни и уметнички рад запослених директно ће да угрози напредовања у звањима, а може да доведе и до губитка посла, јер су запослени наставници, у свим звањима, изузев у звању редовног професора, ангажовани на одређено време од пет година. Уколико би се правилници о напредовањима у звањима усаглашавали са овом Уредбом, пад квалитета наставног особља на универзитетима и факултетима би био неминован. Са падом квалитета наставног особља, пао би и квалитет наставе на високошколским институцијама, што сигурно није визија и стратегија развоја нашег друштва.

Са опадањем квантитета и квалитета научног рада на универзитетима и факултетима, угрозила би се и међународна репутација наших универзитета који су рангирани на Шангајској листи универзитета. О доприносу универзитета и факултета научној продуктивности Републике Србије, подаци могу да се погледају на сајту еНаука. У овом тренутку, око 65% научних резултата Републике Србије генеришу запослени на универзитетима и факултетима. Квалитет научног рада и високо рангирање наших универзитета доприноси и приливу страних студената, односно имају и позитивне економске ефекте за нашу земљу.

Потом, нова прерасподела односа научног рада и послова наставе прети да угрози реализацију текућих међународних пројеката, као и ангажовање наставног особља на националним и међународним пројектима, што је погубно за Факултете који су научно-истраживачке организације које пролазе и процес акредитације за науку. Предуслов за добијање акредитације је да је 60% истраживача у наставним звањима ангажовано на научним пројектима (члан 15 Правилника о поступку вредновања научноистраживачког рада института, интегрисаних универзитета, факултета и центара изузетних вредности), а акредитација високошколске установе као научно-истраживачке институције је неопходан услов за акредитацију програма докторских академских студија (ДАС). Руководиоци компетитивних ERC пројеката морају 50% радног времена да посвете раду на пројекту. Сходно томе, ниједан наставник универзитета неће моћи да испуни услове да руководи овим пројектима.

Наука као генератор иновација и научна знања из којих проистичу и комерцијално релеватне иновације могу да буду покретач развоја читавог друштва. Најпрестижнији универзитети на свету су управо и најснажнији генератори иновација. Светски познати универзитети, попут Харварда, Оксфорда или Кембриџа најзначајнији су и најуспешниј истраживачки центри, који интегришу науку, уметност и истраживања у циљу постизања свеобухватног општег образовања и културе.

Драстично смањење времена које запослени на факултетима могу да посвете науци супротно је циљевима Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2021. до 2025. године „Моћ знања”, која тежи повећању истраживачке продуктивности и јачању међународне конкурентности. Ова стратегија јасно наглашава потребу за повећаном посвећеношћу научно-истраживачком раду, као кључном предуслову за убрзани технолошки напредак и активнију улогу Србије у европским и глобалним истраживачким мрежама. Смањење времена запослених истраживача у наставним звањима за истраживачки рад директно је у супротности са овим циљевима, што указује на недоследност између стратегијских приоритета и конкретних мерa које се спроводе.

Узимајући у обзир све наведене чињенице, захтевамо да предузмете неопходне мере како би се што хитније обуставила примена ове Уредбе, јер њене последице могу дугорочно угрозити не само високо образовање и научну заједницу, већ и ширу друштвено-економску ситуацију у Републици Србији.

У Београду, 31. марта 2025.

С поштовањем,
Академијски одбор за високо образовање САНУ и
Академијски одбор за науку САНУ