КОНСТАНТИН БРАНКОВИЋ
Филозоф и правник
(Нови Сад, 20. 5. 1814 − Београд, 22. 11. 1865)

Професор гимназије (Крагујевац; реторика) и Лицеја (Београд; физика, немачки и философија) и професор и ректор Велике школе (Београд)

ДСС: редовни члан од 11. 6. 1842. [Један од оснивача ДСС]; секретар ДСС (1845–1847); казначеј ДСС (1848–1849); потпредседник ДСС (1851)

СУД: редовни члан Одсека за науке моралне, језикословне и литерарне наименован 29. 7. 1864; члан Одбора СУД, председник Одсека за науке моралне, језикословне и литерарне од 10. 10. 1864.

Рођен је у Новом Саду 1814. године, где је похађао основну и средњу школу. Завршио је студије филозофије у Сегедину, као и Карловачку богословију. Такође, провео је годину дана у Пешти, на студијама права. Неколико година провео је у Лајпцигу, где је слушао предавања филозофа Вилхелма Круга.

Од 1837. радио је као професор реторике у Гимназији у Крагујевцу. Годину дана касније, постао је професор математике на тек основаном Лицеју у том граду, тадашњој престоници Кнежевине Србије. Када је, 1839. године, установљена настава физике на Лицеју, био је први предавач тог предмета. Његово именовање (10. 10. 1839) Физички факултет Универзитета у Београду слави као свој дан.

Физику је предавао само два месеца. Крајем 1839, постављен је за професора филозофије, а од 1854, био је професор логике, психологије и педагогије на Великој школи у Београду.

Такође, био је и уредник листа Шумадинка (1856), а од 1859. био је и цензор књига и новина.

Значајан је његов допринос овдашњој просвети – ректор Лицеја био је у четири наврата; био је један од оснивача и ректор Велике школе; један је од оснивача и првих чланова Друштва српске словесности, његов секретар (1845-1847) и потпредседник (1851).

Бавио се и преводилачким радом. Објавио је књиге – Мислословије или логика за младеж, Писмена сочиненија 1 и 2  Основно мудрословље за слушатеље Велике школе  и Мислословље или логика за првогодишње слушатеље мудрословља у Лицеуму Књажества Србског.

Преминуо је 1865. године у Београду.

Биографија, библиографија: Поменик, 46–47 (М. Ђ. Милићевић). – НЕ 1 (M. Шевић). – EJ 2 (Ž. Ćulum, M. Popović). – LPJ 1 (S. Marić)

Некролог: Гл. СУД 19 (1866) 346–349 (Сава Јовшић)