 | СТАНИСЛАВ БУКУРОВ |
Професор универзитета: Медицински факултет у Београду, редовни (од 1960)
САНУ: Одељење медицинских наука: дописни члан од 22. 4. 1976.
Приступна беседа: саопштење: Критички поглед на развој и садашње стање хирургије улкусне болести. Глас/САНУ. ОМН. 303: 29 (1977) 135–146; одржано 2. 12. 1976.
Рођен је 1905. у Зрењанину, где је похађао основну школу и гимназију. Завршио је студије медицине (1931) на Медицинском факултету у Београду, а потом специјализацију из опште хирургије (1937) на Првој хируршкој клиници.
Након служења војног рока, радио је као лекар на Клиници за примењену анатомију, а тада објављује и своје прве научне радове. Четири месеца провео је на усавршавању у Војномедицинској академији у данашњем Санкт Петерсбургу (1945).
Наставља да ради на Првој хируршкој клиници, до септембра 1944, када одлази у село Јарковац (Банат). Радио је по прихватним амбулантама по Банату; као члан Народноослободилачке војске био је управник Трећег хируршког одељења Главне војне болнице (до 1946).
На Првој хируршкој клиници је 1947. изабран у звање асистента, а потом доцента. У међувремену је одбранио хабилитацију. На Медицинском факултету је изабран за ванредног (1954) и шест година касније за редовног професора хирургије (1960).
Био је и хонорарни професор хирургије на Стоматолошком факултету, један од оснивача Више медицинске школе, а на Медицинском факултету, био је на месту шефа катедре хирургије (1967‒1969) и председник Удружења наставника. Био је члан многих домаћих и међународних професионалних удружења, између осталог и Француског удружења хирурга и Румунског удружења хирурга.
Након пензионисања, радио је као хирург консултант и оператер на Хируршком одељењу болнице у Прибоју. Увео је немали број нових оперативних процедура.
Аутор је више медицинских уџбеника. Са професором Савом Петковићем, коуредник је уџбеника Хирургија, првог свеобухватног уџбеника на српском језику из те медицинске области.
Његов научни рад броји 127 објављених радова. Бавио се широким областима хирургије, отуда је и његова библиографија разноврсна.
Преминуо је 1985. године у Београду.
ОПШИРНИЈЕ
Биографија, библиографија: Год./САНУ 83 (1977) 231–240.
Одбори: МАО за трауматологију у изванредним условима
Признања: Октобарска награда Београда (1973); Орден рада 3. реда; Орден рада са златним венцем; Орден заслуге за народ са сребрним зрацима; Орден заслуге за народ 3. реда
Некролог: Год./САНУ 92 (1986) 565–567 (Љ. Ракић); ; Acta historica medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae. 26, 1/1 (1986) 169–171 (Миша Суботић, Слободан Ђорђевић)
Фотографија: САНУ Ф – 477