Душан Матић
(Ћуприја, 31. август 1898 – Београд, 12. септембар 1980)
Био је српски књижевник, универзитетски професор и преводилац. Писао је песме, романе, драме, есеје, филозофске и теоријске расправе, критике и сценарија за радио емисије. Један је од главних представника надреализма у српској књижевности и један од тринаест оснивача београдске групе надреалиста. Био је песник мислилац – песник са интелектуалним и филозофским настојањима. Године 1948. постао је директор Академије за позоришну уметност у Београду у којој је 1966. године као професор савремене књижевности дочекао и пензију. Добитник је више награда и признања: Награде Удружења књижевника НР Србије (1953, 1957); Седмојулске награде Извршног већа НР Србије за збирку песама Буђење материје (1960); Змајеве награде Матице српске у Новом Саду (1965); Златне значке Стеријиног позорја у Новом Саду (1965), Седмојулске награде Извршног већа СР Србије за животно дело (1966); Плакете Универзитета уметности у Београду (1974); Награде АВНОЈ-а (1975); Октобарске награде града Београда за збирку песама Муњевити мир (1978). Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1965. године, а њен редовни члан 1970. године.
Из збирки Библиотеке САНУ изложена су песничка и прозна дела Душана Матића као и дела о њему. Изложбу отварају есеји Истина као конструкција објављени 1922. године у авангардном часопису Путеви, затим прва заједничка публикација београдских надреалиста – алманах Немогуће – L’Impossible са манифестом који је потписало тринаесторо оснивача покрета међу којима је и Душан Матић. Међу изложеним књигама су и коауторска дела – Положај надреализма у друштвеном процесу (1932) коју је написао са Оскаром Давичом и Ђорђем Костићем, поема Марија Ручара (1935) и два тома романа Глухо доба (1940) које је написао са Александром Вучом. Ту су затим прва издања првих самосталних књига – збирке чланака и есеја Један вид француске књижевности (1952) и прва песничка књига Багдала (1954), затим есеји Анина балска хаљина (1956), роман Коцка је бачена (1957), песме Буђење материје (1959), чланци и есеји На тапет дана (1961), Лажа и паралажа ноћи (1962), Књига ритуала (1967), есеји Пропланак и ум (1969), песме Будна ноћ (1974), Муњевити мир (1977), Прошлост дуго траје (1977). Поред Матићевих превода књига Емила Золе и Гистава Флобера са француског, изложени су неки од наслова домаће и француске периодике чије су странице и бројеви посвећени овом знаменитом српском и европском књижевнику. Већина изложених Матићевих књига припадала је Марку Ристићу и Милану Дединцу, о чему сведоче ауторове посвете пријатељима. Из фототеке Библиотеке САНУ изложене су три фотографије.
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 21. јуна до 14. јула 2023. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.