In Memoriam Пантелија М. Николић

Академик Пантелија М. Николић, члан Одељења техничких наука Српске академије наука и уметности, преминуо је 17. јула 2018. године у Београду, у 90. години живота.

Пантелија Николић рођен је у Нишу 1928. године, од оца Милутина и мајке Анке Главаш. Дипломирао је на Одсеку за телекомуникације Електротехничког факултета Универзитета у Београду на којем се запослио 1957. године. За редовног професора на истом факултету изабран је 1980. године. Држао је наставу из више предмета из области електротехничких материјала за које је написао уџбенике. Професор Николић је био управник Завода за енергетске претвараче и шеф Катедре за технологију електротехничких материјала од њеног оснивања до 1991. године. Руководио је лабораторијом за технологију електротехничких материјала, у којој је развијено и детаљно окарактерисано преко десет нових материјала за електронику и оптоелектронику, од којих је полупроводничка легура PbTe – SnTe наишла на велику примену у свету у изради детектора инфрацрвених зрачења за, до тада непокривено, таласно подручје од 6 до 13 микрометара. Под његовим руководством је урађено и одбрањено 17 докторских дисертација и преко 20 магистарских радова.

Као стипендиста UNESCO -а боравио је 1962. и 1963. године на Универзитету у Нотингему (Енглеска) 15 месеци, где је касније магистрирао (1964) и докторирао (1969). Сарадња с тим Универзитетом је потом настављена, тако да је проф. Николић сваке године проводио око два месеца као члан њиховог истраживачког тима (University Research Fellow) све до почетка санкција.

Професор Николић изабран је за дописног члана САНУ 1988. године, а за редовног члана 2000. године. Проширио је активности Одељења техничких наука САНУ на подручје полупроводничких и оптоелектронских материјала. Дуги низ година био је руководилац програма „Кристализација, структурне и оптичке особине полупроводничких једињења и легура“ као члан Института за физику у Београду, који му је 1979. године доделио годишњу награду за изузетне успехе у научноистраживачком раду.

Академик Николић гостовао је на универзитетима у Енглеској, Француској, Немачкој, Грчкој, Мађарској, Пољској и Румунији, држећи предавања о својствима полупроводних легура типа IV – VI и њиховој примени. Од 1993. године, академик Николић ради у новоформираној Лабораторији за фотоакустику у Здруженој лабораторији за савремене материјале при САНУ. Паралелно са експерименталним радом на полупроводничким и оптоелектронским системима, академик Николић је са сарадницима развијао и усавршавао методе мерења. Тако је код нас први увео фотоакустичну фреквенциону трансмисиону методу за мерење топлотних и електронских транспортних карактеристика материјала.

Објавио је више од 350 научних и стручних радова, од којих је више од 150 чланака објављено у међународним часописима највеће научне репутације. Аутор је или коаутор и седам књига.

Професор Николић био је пионир у развоју полупроводничких материјала и метода за њихову карактеризацију код нас. Његовим одласком наука о материјалима у Србији остала је без једног од последњих великана друге половине XX и почетка XXI века. Својим преданим и успешним радом подизао је углед српске науке и наше Академије у свету.