Конференција о карциному дебелог црева
У оквиру циклуса „Проблеми јавног здравља у Србији”, у понедељак, 23. априла, у 9 сати, у Свечаној сали САНУ биће приређена конференција Kарцином дебелог црева – од карциногенезе до метастазе. Председник организационог одбора је дописни члан САНУ Зоран Кривокапић.
Приликом отварања окупљенима ће се обратити: академик Владимир С. Костић, председник САНУ, академик Љубисав Ракић, председник Академијског одбора за биомедицинска истраживања, и академик Драган Мицић, секретар Одељења медицинских наука САНУ. Предвиђене су три сесије (карциногенеза и примарна превенција, секундарна превенција и третман, те дилеме и научно засновани одговори), током којих ће наши врхунски стручњаци говорити о темама као што су: „Како тумор настаје – могућа карциногенеза?”, „Карцином дебелог црева: наслеђе и породица”, „Да ли је црвено месо фактор ризика за настанак карцинома?”, „Физичка активност – како и колико утиче на превенцију настанка карцинома дебелог црева?”, „Резултати националног програма раног откривања карциномa (Screening)”, „Где је место вакцине у имунотерапији карцинома дебелог црева?”,„Метадон и канабис – лек или заблуда?”, „Да ли је дошло време за персонализацију терапије карцинома дебелог црева?” и многе друге.
„Малигне болести постају све већи јавно-здравствени проблем и све више утичу на свеукупно оптерећење савременог друштва. Карцином дебелог црева је, ван сваке сумње, опака болест. Сваке године у свету се појави више од милион новооболелих, а више од пола милиона људи умире од ове болести. Рак дебелог црева, због тога, заузима треће место по учесталости обољевања, а друго место по смртности међу свим малигним болестима. То је болест од које обољевају становници високоиндустријализованих земаља.
До сада су позната два фактора одговорна за настанак колоректалног карцинома и то су генетички фактор и фактор спољашње средине. Наследне форме карцинома чине пет до седам одсто, фамилијарне форме око 25 процената, а највећу групу од око 70 одсто чине такозвани спорадични карциноми који су последица исхране и фактора животне средине”, објашњава дописни члан САНУ Зоран Кривокапић, председник организационог одбора ове конференције.
Како је истакао, најбољи начин борбе против малигних болести је, наравно, примарна превенција, односно спречавање разних штетних чинилаца и промоција тзв. позитивног понашања које се, пре свега, огледа у правилној исхрани, физичкој активности, што чешћој контроли телесне тежине, односно у промени стила живота. Због тога је данас од великог значаја секундарна превенција, односно рано откривање болести, пошто је тада могуће њено лакше лечење а, у великом броју случајева, и потпуно излечење.