Kонференција „Објашњење и разумевање у филозофији и науци”

У оквиру серијала „Филозофија и наука“, у уторак, 5. децембра, у Свечаној сали САНУ  отворена је тродневна конференција под називом „Објашњење и разумевање у филозофији и науци”.

Разлика између објашњења и разумевања, која потиче још из 19. века, и даље је у центру разматрања филозофских аспеката научног сазнања. Заснива се на претпоставци према којој природне и друштвено-хуманистичке науке користе два суштински различита методолошка приступа, као и на становишту према којем пиродним и друштвеним феноменима владају различите врсте правилности. Објашњења природних феномена се заснивају на посматрачким и експерименталним увидима у саме релевантне феномене, док се друштвени феномени и њихове правилности могу разумети само на основу посредних посматрања, јер су резултат недоступних интроспективних менталних стања друштвених чинилаца. Разликовање између објашњења и разумевања такође се надовезује на традиционалну поделу на „аристотеловска“ и „галилејска“ објашњења – на разлику између телеолошког („финалистичког“) и узрочног („механицистичког“) објашњења. Сасвим оквирно, аристотеловска традиција се ослања на питање „Зашто?“, а галилејска на питање „Како?“. Ова два приступа различито одређују и циљ проучавања релевантних феномена: први, заснован на објашњењима циља на правилности узрочно-последичних веза и њихово предвиђање, док је циљ другог учинити разумљивим већ опажене чињенице и правилности о друштвеним субјектима у светлу њихових суштински скривених интроспективних стања. Оваква подела објашњења сходно „традицијама“  погодан је полазни основ за расправу о томе како сазнање, филозофија и наука заиста функционишу. Но кључно филозофско питање је да ли су и у којој мери оба ова приступа применљива на природне и друштвене феномене. Могуће је да у свим областима постоје елементи обе традиције, али да често они сами и њихове везе нису експлицитне. Уочавање оваквих веза спада у домен филозофске анализе и била је централна тема конференције.