Представљање издања САНУ на Београдском сајму књига

Издања Српске академије наука и уметности представљена су на 63. Београдском сајму књига у среду, 24. октобра, у сали „Борислав Пекић”. Из богате издавачке делатности Академије том приликом су представљени: зборник радова „Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији – историја, идентитет, угроженост, заштита”, монографије „Стојан Новаковић: живот, дело, време” и „Михаило Петровић Алас: родоначелник српске математичке школе”, „Српски молитвеник. Споменица Милану Решетару 1512–1942–2012”, „Речник српскохрватског књижевног и народног језика, том 20, (петогодан–погдегод)” и зборник радова са научног скупа „Дело Иве Андрића”.

– У протекле три године издавачка делатност Српске академије наука и уметности достигла је врло завидан обим и ниво. У том периоду САНУ је објавила 152 публикације. Према типу публикација објављено је 56 зборника, 12 монографија, 42 броја часописа, 31 каталог, осам књига документарне грађе, један речник и два водича. Међу њима се налaзе и репрезентативна издања којима је обележен велики јубилеј Српске академије наука и уметности – 175 година континуитета Академије (1841–2016). Сва издања прихваћена су за објављивање на основу позитивних и научно релевантних рецензија, при чему су одељења САНУ строго водила рачуна о угледу Српске академије наука и уметности и научној утемељености радова прихваћених за објављивање. Од ове године, Академија ће редовно објављивати каталог издања који ће садржати трогодишњу продукцију – рекао је академик Марко Анђелковић, генерални секретар САНУ.

Према речима академика Владимира С. Костића, председника САНУ, само у текућој години објављено је 52 наслова, у чијем је писању учестовало 582 аутора. Он је посебно истакао рад на „Речнику српскохрватског књижевног и народног језика”, чији је 20. том недавно изашао из штампе, објављивање двојезичног зборника радова о уметничком наслеђу српског народа на Косову и Метохији, монографију о Стојану Новаковићу, као и издавање релевантних часописа под окриљем САНУ.

Академик Миро Вуксановић, управник Библиотеке САНУ и уредник програма „Трибина САНУ”, посебно се осврнуо на публикацију „Српски Молитвеник. Споменица Милану Решетару 1512–1942–2012”, рекавши да један део те књиге чини фототипско издање „Српског молитвеника”, први пут објављеног давне 1512. године у Венецији, на ћирилици, које је било намењено Србима католичке вероисповести из Дубровника. Други део те књиге посвећен је Милану Решетару, Србину из Дубровника, који је својевремено скренуо пажњу на значај „Српског молитвеника”.