Преминуо академик Богољуб Станковић

Академик Богољуб Станковић, истакнути српски математичар, преминуо је у среду, 16. маја, у 93. години живота, у Новом Саду.

Рођен је 1. новембра 1924. године у Ботошу крај Зрењанина. Основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду. За време Другог светског рата провео је годину дана као затвореник у концентрационим логорима у Мађарској и Немачкој, а један од њих био је и Дахау. Након што је земља ослобођена, почео је студије математике на Филозофском факултету у Београду. Од 1949. до 1953. године  био је асистент на Математичком институту Српске академије наука и уметности и Природно-математичком факултету у Београду. За доцента Филозофског факултета у Новом Саду изабран је 1954. године, 1959. године за ванредног, а 1964. године за редовног професора. Провео је  годину дана као професор-асистент  (доцент) по позиву на Универзитету Сорбона 1959. године.  Све ово време, професор Станковић је као члан покрајинских и државних влада био ангажован у свим аспектима друштвеног живота, а посебно у областима образовања и науке.

Посебна заслуга у његовој професорској каријери јесте стварање неколико нових универзитетских предмета из различитих грана математике. Академик Станковић је родоначелник модерне анализе у Новом Саду и Србији. Новосадска школа математичке анализе је формирана на семинару који је водио 55 година. Објавио је шест  монографија и око 150 радова. Многи од њих објављени су у истакнутим математичким часописима, као што су CRAS, J. Diff. Equations, Studia Mathematica, J. London Math. Soc. и др.

Током успешне педесетогодишње универзитетске каријере професор Станковић је био на челу Института за математику, декан Природно-математичког факултета и ректор Универзитета у Новом Саду. Био је члан  и председник многих домаћих и међународних одбора у области математике. Награђиван је најважнијим домаћим признањима, као и орденом Officer de l’ordere national de merite, Republique France. Године 1969. проглашен је за почасног грађанина Балтимора. За изузетан допринос математици 2016. године добио је  Повељу Математичког института САНУ.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1963, а за редовног 1972. године.