Промоција издања САНУ на 66. Међународном београдском сајму књига
Издања Српске академије наука и уметности представљена су на 66. Међународном београдском сајму књига, у четвртак, 26. октобра, у сали „Иво Андрић”. О издавачкој делатности Академије говорили су: академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, академик Небојша Лалић, генерални секретар САНУ, академик Миро Вуксановић, управник Библиотеке САНУ.
Како је истакнуто, у последњих годину дана, од протеклог Сајма књига, Академија је објавила укупно 54 издања, од чега 15 зборника радова, 11 монографија, 10 бројева часописа, 13 каталога, 4 библиографије и један том Српске енциклопедије. Овом приликом презентована је тротомна едиција под насловом Председници Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије, Српске академије наука и Српске академије наука и уметности, за коју је САНУ добила Награду за издавачки подухват године. Главни уредник је академик Зоран Кнежевић, а уредник издања академик Живорад Чековић. Публикација о председницима Академије и њених источница садржи 42 биографије, чији су аутори академици, професори универзитета и научни сарадници. Редослед биографија је хронолошки, према првом мандату јер су неки били на челу институције више пута, а обухваћен је историјски период од 1841. до избора за председника 2023. године. Обимна грађа овог трокњижја распоређена је на следећи начин: у првом тому су представљени председници Друштва српске словесности и Српског ученог друштва, у другом председници Српске краљевске академије, а у трећем председници Српске академије наука и уметности, до избора ове године.
Истакнуто је да публикација о председницима кореспондира са едицијом посвећеном животу и стваралаштву жена чланова Академије, чинећи са њом тематску и формалну целину. Обе, по типу биографске едиције представљају значајан допринос српској културној и научној историји, као и неговању културе сећања. Најављен је трећи том публикације Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности, у којем ће бити представљене: Светлана Михајловна Толстој, Нада Милошевић-Ђорђевић, Загорка Гавриловић, Светлана Велмар-Јанковић, Мирјана Живојиновић, Исидора Жебељан, Јелена Милојковић-Ђурић, Зоја Поповић, Јелена Гускова, Ангелики Лаију, Аксинија Џурова и Габријела Шуберт.
Као значајно издање издвојена је шеста књига Законика цара Стефана Душана – Хоповски препис, коју је приредио и пропратио стручним текстовима проф. др Ђорђе Бубало, а уредници су академик Коста Чавошки и др Владимир Радовановић. Књига је припремљена као заједничко издање САНУ и Музеја Српске православне цркве, а штампање је поверено Службеном гланику из Београда.
Посебан осврт на едицију Приступне беседе српских академика (1886-1947), објављеној у три књиге, 2020, 2021. и 2022. године, дао је академик Миро Вуксановић који је нагласио да „ова велика збирка нема само важност као документ о једном периоду у раду Српске академије, већ је то својеврсна историја српске науке, уметности, говорништва, стила и језика, на елитном месту каква јесте национална академија у сваком народу“.
Из богате Академијине издавачке делатности издвојени су каталози који прате изложбе у галеријама САНУ: Олга Јеврић – композиција и структура, Грачаница – сјај уметности у доба краља Милутина, Сава Халугин – позив на одушевљеност, У главној улози – Миодраг Табачки, Милорад Бата Михаиловић – стогодишњица рођења бунтовника академика Миодраг Мића Поповић – сликарство перманентне побуне. Кад је реч о зборницима радова са научних скупова који су одржани у САНУ издвојени су наслови: Како сузбити амброзију, непријатеља здравља људи, Допринос Рома култури народа у Србији, Романи Добрице Ћосића, Јован Дучић – песник и дипломата, Књижевни критичар и историчар Светислав Вуловић, Енергетика и климатске промене и Улога нуклеарне енергетике у енергетској транзицији. Као и монографије: Флора Србије III, Никола Добровић – живот, дело, време (на српском и енглеском језику), Поезија Јована Дучића, Немачка средњовековна књижевност и Кључни подаци о стању науке у Србији.