Савремени приступ дијагностиковању и лечењу ХОБП
Научни скуп под називом „Савремени приступ дијагностиковању и лечењу ХОБП”, који има за циљ подизање свести о могућностима превенције и лечења хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП) које су нам последњих деценија све доступније. одржан је 28. новембра, у Свечаној сали САНУ.
Хроничну опструктивну болест плућа одликује сужење дисајних путева (бронхоопструкција) која није потпуно реверзибилна, али је обично прогресивна и повезана са абнормалним запаљенским одговором плућа на штетне честице и гасове који се удахну. Повезана је са значајним морбидитетом, јер чак четири до шест одсто одраслих становника Европе има ХОБП, као и значајним морталитетом, пошто представља трећи узрочник смрти у свету. Ова тешка болест представља значајно оптерећење за здравствени систем, пацијенте и њихову околину, а може се спречити деловањем на факторе ризика као што су конзумација дувана и дуванских производа, ранија астма, хронични кашаљ, дуготрајно и интензивно излагање аерозагађењу на радном месту или у животној средини.
Болест се најчешће испољава осећајем тешког подношења напора који се постепено интензивира и то уз диспнеју при физичком напору, кашаљ, искашљавање, свирање у грудима и ванплућне симптоме. ХОБП има и системске манифестације које су узроковане системским запаљењем, ткивном хипоксијом, оксидативним стресом, хормонским или електролитним дисбалансом. Најчешћи коморбидитети су: хронична срчана инсуфицијенција, исхемијска болест срца, остеопороза, депресија, диабетес, губитак мишићне масе, мршављење и карцином плућа. С обзиром на то да се интензитет наведених тегоба постепено и полако појачава, велики број пацијената није свестан болести, што повећава проценат неправовременог дијагностиковања ХОБП. Многи пацијенти се јављају лекару тек када изгубе чак 50 одсто своје плућне функције, јер је прогресија ХОБП најчешће спора па многи болесници нису ни свесни да се њихово стање погоршава.
Данас се ова болест може спречити и лечити. Превенција болести подразумева уклањање штетног агенса. Правовремена и редовна медикаментна терапија, као и адекватне нефармаколошке терапијске мере (престанак пушења, физичко вежбање, дијететски режим) могу успорити оштећење плућне функције, побољшати физичку способност и квалитет и дужину живота, смањити број болничких лечења. Такође, болест се може контролисати превенцијом фактора ризика на индивидуалном и популационом нивоу, заједничким деловањем здравственог и нездравственог сектора, раним откривањем и превентивним интервенцијама.