Свечана академија посвећена обележавању 125 година од рођења дописног члана САНУ Стефана Ђелинеа
Свечана академија посвећена обележавању 125 година од рођења дописног члана САНУ Стефана Ђелинеа одржана je у среду, 21. јуна, од 10 сати, у Свечаној сали САНУ.
Стефан Ђелинео (Хвар, 17. 6. 1898 – Бeоград, 1. 10. 1971) био је чувени физиолог и професор Београдског универзитета. Биолошке науке студирао је у Београду, Лајпцигу и Бечу. Дипломирао је 1928. на Универзитету у Београду. Године 1929. почиње да ради у Зоолошком заводу Филозофског факултета у Београду, где је 1931. изабран у звање асистента. Докторску дисертацију „Прилагођавање термогенезе на топлотну средину“ одбранио је 1932. године, на Филозофском факултету у Београду, под менторством академика Ивана Ђаје. На истом факултету 1937. године изабран је у звање доцента за научну област физиологије. Због марксистичких убеђења суспендован је са факултета.
Током Другог светског рата био је заточен у логору на Бањици (1941-1944). Након ослобођења враћа се професури, a у звање редовног професора Филозофског факултета у Загребу изабран је 1945. године. У исто звање изабран је 1946. на Филозофском факултету у Београду. Након оснивања Природно-математичког факултета у Београду 1947. године постаје део наставног кадра Одсека за биологију.
За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1946.
Био је оснивач и први директор Института за исхрану народа.
У свом научном раду професор Ђелинео највише се бавио истраживањем терморегулације и биоенергетике. Резултати његових истраживања термичке адаптације привукли су велику пажњу светске научне јавности и добили значај фундаменталног открића. Његова компаративно-физиолошка и онтогенетска истраживања предствљају темеље проучавања еволуционе физиологије на простору Балкана. Објавио је преко 120 научних и стручних радова. Увео је проучавање упоредне физиологије на Београдском универзитету.
Био је члан бројних стручних удружења, међу којима се издвајају Југословенско друштво за физиологију, Француско биолошко друштво и Друштво за исхрану у Лондону.
Добитник је бројних признања међу којима је и Орден заслуга за народ са златним венцем.
Својим педагошким и научним радом, који је у многим областима физиологије био и пионирски, дао је велики допринос развоју наше науке.