Војин Шуловић
(Куршумлија, 18. мај 1923 ‒ Београд, 22. фебруар 2008)
Био је истакнути лекар, професор Медицинског факултета у Београду, директор Гинеколошко-акушерске клинике у Београду, председник Српског лекарског друштва и академик. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1951. године. Специјализирао је гинекологију и акушерство, а потом одбранио и докторску дисертацију Биолошки и биохемијски аспект хориого-надотропног хормона плацентног порекла. За свој рад и допринос добио је многобројне награде и признања: Награду Српског лекарског друштва (1977. и 1986); Октобарску награду Београда (1986); Седмојулску награду за животно дело (1987); Орден рада са златним венцем; Орден рада са сребрном заставом; Национални орден Француске за заслуге на пољу медицине. За дописног члана САНУ изабран је 1978, а за редовног 1988. године. Његова богата научна библиографија садржи преко 700 научних и стручних радова чији је аутор и коаутор, као и 17 уџбеника и монографија. Академик Шуловић је остао упамћен по свом пионирском приступу истраживању и развоју акушерства и гинекологије у Србији, а нарочито по доприносу превенције болести трудница. Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју наше медицине.
Из збирки Библиотеке САНУ изложени су радови и чланци академика Шуловића објављени у медицинским часописима, зборницима и Академијиним издањима, затим монографије и радови о њему, као и две фотографије.
Образовао је више стотина студената медицине и хиљаде специјалиста, магистраната и доктора наука из гинекологије и акушерства у Србији и свим областима бивше Југославије, и у многим земљама широм света. Остварио је међународну научну сарадњу са бројним институцијама у свету, укључујући престижне светске универзитете – Харвард и Колумбију. Резултати тих истраживања штампани су у водећим научним публикацијама и афирмативно оцењени у компетентној научној јавности. Током више од пола века приказивао је своје резултате на скоро свим међународним конгресима из гинекологије и акушерства, држао предавања на свим универзитетима бивше Југославије и више од педесет познатих универзитета Европе, Америке и Азије. Постао је почасни професор десетина светских универзитета као водећи научник из области хумане репродукције, дисциплине коју је инаугурисао. Из ове области створио је школу у нашој земљи и у свету.
Академик Љубиша Ракић
Аутор изложбе је Сања Петровић.
Камерна изложба траје од 8. новембра до 1. децембра 2023. године у пријемном холу Библиотеке САНУ.